ПРЕЧАНСКА ЛЕКСИКА: Руда и шараге приде

Оно нешто колара од некада цењеног и добро плаћеног заната више не раде (а и не памте) као некада, она кола као украс на лажним салашима нису одавно комплетна, а питање је колико ће и кустоса пожелети да ломи језик ждрепчаницима, срчаницама, левчама, паоцима, наплацима, лотрама, чивијама и чатловима, проверавајући спискове експоната (ако се и чувају неке таљиге у тишини и прашини музеја). Но, неки делови кола се готово свакодневно изговарају као делови реченица. Случајно, баш наистуренији и онај са задњег краја – руда и шараге.

Руда води кола. То је дрво, облица, дужа од два метра, примерена дужини вучних животиња, коња, или магараца, негде чак и крава, некада обавезно волова. Рудом се кола не вуку, само скрећу. Мора бити од јака дрвета (багрема најчешће) али сува, не претешка. Углављена је у предњи, покретан, трап кола, убачена у метални оков, штел, четвртаст, да се не окреће и некако осигурана да се не извади, најчешће јаким ексером или гвозденим клином у облику слова Г. На предњем крају, на самом врху су два ланца, за сваког коња по један. Закаче се за амове па када се коњи наведу уздама (кајасима) лево или десно, повуку тамо и руду. Све је здраво просто урађено, али мора бити и сигурно јер зацепљена руда може повредити коњу стомак, бутине, крива га може дерати по трбуву, слаба не прима наредбе... Код најчешћих незгода, када кола упадну у јендек или коњи побегну због невремена или неке друге невоље, руда зна да се сломије, да пробурази запрегу.

Код лакших кола се, уместо једне руде, начине две, лепше и елегантније. То су рукунице или дупла руда. Имају их чезе, лаке санке, а обавезно оне амишке двоколице зване баги, које још сасвим легално клопарају друмовима средњег запада САД, обавезно с расним касачима, и које до лудила доводе моторизоване Американце јер изазивају више несрећа него сви „мустанзи” у аутомобилима заједно.

Та, колска руда ушла је у неколико пословица које се још врте иако је мало људи видело руду. Каже се да неко трчи као ждребе пред руду јер смета, брзоплет је, упропасти неки план и пројекат непотребном журбом. Ако неко мора да искија за неку несмотреност или га натерају да ради нешто против своје воље, каже се да је „легао на руду”. Дакле, да је упрегнут и да мора пошто-пото да обави тежак посао.

Има један безобразан виц, а на мађарском, али га је лако схватити јер се руда и код њих тако (или слично) каже. Као, устала рано Жужа, а на салашу, па се тегли насред авлије. Мало се и забатргала, кренула уназад и налетела на руду. Зевајући, промрмљала – Јошка, те вођ? (Јошка, јеси ли то ти?).

За неке колаче се такође каже да су у обику руде. Гибанице, киселе дебеле, с маком, орасима, пекмезом… Још се може чути: Долазе нам велики гости па сам испекла штрудлу од две (боље три) руде.

Шараге су делови кола који затварају сандук, заједно с лотрама и патосом, у четвртасту кутију. Предње шараге су мање, задње теже и више. Ушле су у tinеjyеrski речник. Док још иду у школу и возе се аутобусом, тако зову седишта на самом крају буса.

Шараге су обично ојачане дебелим жицама као решеткама, па има и ту виц о Соси која је силом хтела на вашар, макар седела у шарагама, а муж одбио да је повезе. Чим је изашао из села, наишла салаука и гром ударио баш у те шараге, па он само уздахнуо: „А тако ме лепо молила да је поведем!”

Павле Малешев