PREČANSKA LEKSIKA Laje kera, trese se bandera
Pas, najstariji čovekov prijatelj i domaća životinja s najviše razlika među rasama (od tek deset centimetara i jedva grama do metra visine i metera težine, a svih boja) u Vojvodini se zajedničkim imenom zove – kera.
Ili, vaška (vaške salašarske). Kada je mali i sladak, psa, kera, ovde oslovljavaju još i s kućuš, kuče, kučence, štenac, štene, a kada odraste i postane pomalo ili mnogo dosadan, onda je yukac, gaya, yukela, yulov, kerina, avlijaner, u najlepšem slučaju DODŽ (domaća obična džukela).
Čovek, navodno, ceni i voli svog najstarijeg drugara iz životinjskog sveta, ali ga često i grdi, tuče, muči, zlostavlja i na ulici ostavlja (vidi se u svakom šoru), mada ga već vekovima koristi kao pomagača u lovu, čuvara, tovarnu i zaprežnu životinju, špijuna, goniča, kao opasno oružje, za eksperimente u medicini, lečenje depresivnih, vodiča slepih, a neretko ga i – jede.
Procenjeno je da je na prelasku u novi milenijum na Zemlji bilo oko 400 miliona potomaka sivog kanadskog vuka, od kojeg su nastali svi psi. Najčuveniji u istoriji čovečanstva je Lajka, mešanac sibirskog haskija i terijera, keruša koja je 1957. otputovala u svemir sovjetskim satelitom, tamo da ostane i laje na zvezde. No, i pre nje je bilo kerova slavnih u filmskom svetu ali i u „običnom” životu pa u američkom gradu Bafalu ima spomenik jednoj drugoj kuji koja je odnela paket lekova i spasla život grupi kopača zlata čak na Aljasci.
Jedno selo u Bačkoj (slučajno baš moje rodno) stotinama godina se zvalo po keru, Stari Ker, O Ker, dok mu ljudi, veliki poltroni, nisu promenili ime u čovekovo prezime, pa nadimak. Navodno, kad je jedna grupa Srba doseljenika u ove krajeve (zdravo davno) našla zgodno mesto za nastambu kraj Jegričke, iskopala je duboku rupu i u nju ubacila keru, da im javi gde je kad se budu vraćali jer su hteli da provere još malo ima li nešto bolje. Valjda im je kera i učinila uslugu, čim su se tamo nastanili, ali su posle zaboravili na njenu žrtvu.
Najčešća imena kerova u Bačkoj su izvedna po njihovom izgledu, boji ili dužini krzna, pa se zovu Zeljov, Belov, Žućov, Garov, Bundaš, odnosno Ribica, Žuja, Zvezdana, Zelja, Pegica… Lovci, pak, da pokažu koliko su im kerovi pametni i poslušni, daju zvučnija, stranskija, imena, pa drže pse koji se odazivaju na povik: Don, Cezar, Aga, Lord, odnosno Lola, Dijana, Cifra, Rita, Brita… Dakle, Lola – aport! Iz mađarskog jezika su pozajmljena česta imena Rigov i Bogar (rigo je kos, a bogar – buba) kao i Ficko (tako se zovu svi kerovi u Turiji).
Koliko ljudi vole kerove a mrze kučke, svedoči i to što i kod nas kao i u engleskom žene za koje misle da su pokvarene zovu baš tako – kučka, odnosno bič (s kratkim i, za razliku od biič, odnosno obala, plaža, što valja znati ako razgovarate s nekom lepoticom što igra odbojku na pesku).
Kinolozi tvrde da su najpametniji kerovi oni iz legla pedigriranog irskog kolija, onda nemački ovčari pa pudlice i rotvajleri, mada bih se ja uvek kladio na pulina.
Pavle Malešev