OVI LEKOVI I VRUĆINA SU SMRTONOSNA KOMBINACIJA: Doktori tvrde da ih NE UZIMATE ZAJEDNO, imaju FATALAN kraj

Dok se borimo s ekstremnim vremenskim uslovima, važno je biti informisan i spreman kako bismo se zaštitili od potencijalnih zdravstvenih rizika kao što su sunčanica i toplotni udar.

Šta je toplotni udar i sunčanica?

Toplotni udar nastaje kada telo ne može efikasno da se rashladi i temperatura tela dramatično poraste. Ovo stanje može biti opasno po život i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Sunčanica, s druge strane, obično dolazi kao posledica dugotrajnog izlaganja sunčevim zracima bez odgovarajuće zaštite i manifestuje se kao dehidratacija i poremećaji termoregulacije.

Preventivni saveti lekara

Pijte puno tečnosti tokom dana, čak i ako niste osetili žeđ. Voda je najbolji izbor, izbegavajte previše slatke i gazirane napitke. Ako je moguće, izbegavajte direktno izlaganje suncu u periodu najveće toplote između 10 i 16 časova. Nosite šešir ili kapu i laganu, svetlu odeću.

Ako vaš dom nema klima uređaj, potražite hladna mesta kao što su javne biblioteke, tržni centri ili kancelarije.

Smanjite intenzitet fizičkih aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana. Ako vežbate napolju, birajte rane jutarnje ili kasne večernje sate.

Budite na oprezu sa lekovima

Neki lekovi mogu povećati osetljivost na sunce. Posavetujte se sa lekarom ako uzimate bilo kakve lekove i pažljivo čitajte uputstva.

Lekovi za stanja kao što su visoki krvni pritisak, bolesti bubrega i poremećaji mentalnog zdravlja mogu imati specifične nuspojave. Oni mogu otežati zadržavanje hidratacije ili učinkovito hlađenje po vrućem vremenu. Zbog toga bi visoke temperature za neke mogle biti potencijalno opasne, pa čak i kobne.

Ako primetite simptome toplotnog udara ili sunčanice kao što su jaka glavobolja, vrtoglavica, mučnina, povišena temperatura ili promene u svesti, odmah potražite medicinsku pomoć.

Deca su posebno osetljiva

Novorođenčad i deca uzrasta do 4 godine posebno su osetljiva na visoke temperature, koje će se u narednih nekoliko dana zadržati u Srbiji i zbog kojih će se živa u termometru peti i do čak 36. podeoka u hladu.

Ono što može da bude problem sa decom, jeste što ona ne ispoljavaju brzo znake i simptome kao odrasli usled visokih temperatura, te zato treba više obratiti pažnju na njihovo ponašanje, kako se ne bi prevideli znaci toplotnog stresa, na koji nekada može da ukaže i umor bebe, koliko i uznemirenost.

Kada su visoke temperature, deca ne bi trebalo da nose usku garderobu, prostor u kojem borave ne treba da bude mnogo rashlađen, ventilator nikako ne treba usmeravati da duva u njihovu glavu, ne ostavljajte decu samo u zatvorenim kolima, a iz jednog veoma bitnog razloga njihovo sedište ne treba prekrivati peškirom ili pamučnim ćebetom.

U borbi sa letnjim vrućinama, pravovremeno informisanje i preventivno delovanje mogu napraviti ključnu razliku.

Espreso/Najžena/Dnevnik