KO JE BOGDAN BOGDANOVIĆ, SIMBOL NOVE GENERACIJE GOLMANA: Učio sam od MAJKA TAJSONA
U novosadskoj Vojvodini, gde se fudbalska strast prenosi s generacije na generaciju, pojavljuje se mladić čije ime odjekuje terenima – Bogdan Bogdanović. Sa samo 17 godina, ovaj golman FK Vojvodina stoji kao bedem pred protivničkim napadima, spreman da svojim odbranama ispiše nove stranice srpske fudbalske istorije.
Rođen na Božić 2008. godine u Novom Sadu, predstavlja jedan od najsjajnijih bisera srpskog fudbala. Sa visinom od 190 centimetara, ovaj mladi golman poseduje fizičke predispozicije koje ga čine dominantnim čuvarom mreže.
Od ranih dana, dok su njegovi vršnjaci sanjali o golovima, on je sanjao o tome da ih spreči. Sa nesalomivom voljom i predanošću, provodio je sate na treninzima, usavršavajući svaki pokret, svaku odbranu.
Počeo kao šestogodišnjak
– Sve je krenulo u školi fudbala Bolesnikov kao šestogodišnjak, gde sam pošao za starijim bratom, dve godine sam pokušao da se pronađem u ulozi igrača, ali posle slučajnog izleta na treningu među stativama i odbranjenih penala, shvatio sam da je to ono što me ispunjava. Već na prvom turniru proglašen sam za najboljeg. Godine 2018. trener Bora Filipović me je pozvao da dođem u Vojvodinu, što jednostavno, posebno kao navijač Voše, nisam mogao da odbijem. Po meni, ključna sezona je bila 2022/23 jer sam tada prvi put zaigrao za reprezentaciju i branio za dve godine stariju generaciju u mom klubu. Sledeće sam branio u Kadetskoj ligi Srbije, iako godinu mlađi, imao sam nekoliko odličnih partija, sedam utakmica bez primljenog gola. Ove sezone sam deo Omladinske lige Srbije, gde sam na debiju bio MVP i upisao asistenciju – prisetio se početaka Bogdan Bogdanović, učenik drugog razreda sportskog smera Jovine gimnazije, čiji profesori za njegove treninge i ambicije imaju puno razumevanje.
Njegova priča je tek u nastajanju, ali već sada uliva nadu da će srpski fudbal dobiti još jednog velikog golmana, dostojnog naslednika slavnih čuvara mreže koji su obeležili istoriju ovog sporta u našoj zemlji. Poseduje liderske osobine na terenu, odlično kominicira, fokusiran je svih 90 minuta, krasi ga igra s obe noge, tehnički izuzetno obučen, odlično se pozicionira, a ima i sjajne reflekse.
– Mnogo vremena provodim na terenu, posebno se fokusiram na vežbe tehnike noge, a i svaki slobodan trenutak i kod kuće u funkciji je fudbalskog treninga.
Debi za Srbiju s tri odbranjena penala
Njegova posvećenost i rad na treninzima nisu prošli nezapaženo, što je rezultiralo pozivom u kadetsku reprezentaciju Srbije.
– Bilo je to 2022. godine kada sam u poslednjih 20 minuta dobio šansu protiv Grčke (2:2), a u penal seriji sam odbranio tri jedanaesterca, posle čega smo slavili. I protiv Finske sam odbranio dva penala, a igrali smo još protiv Gane, Bugarske i Kazahstana.
Sa nacionalnim timom, uz još tojicu članova Vošine škole, trenera Dejana Medića i dva drugara Danila Pejića i Damjana Đokanovića, nedavno nije uspeo da izbori mesto na EP u konkurenciji Portugalije Holandije i Mađarske.
– Protiv Holandije smo igrali defanzivno i pobedili (1:0), dok protiv Mađarske primili smo nesrećno gol (1:1) i to je presudilo da ne budemo prvi na turniru, pošto smo potom pali i izgubili (1:3) od Portugalije, gde nije valjano opisao stanje na terenu. Ovim smo propustili šansu da odemo na evropsko i svetsko prvenstvo – sa setom je prokomentarisao Bogdan.
Vikario kao uzor
Bogdanovićev uzor je golman Totenhema, Vikario, čiji stil igre i prisustvo na terenu inspirišu mladog Novosađanina da teži vrhunskim dostignućima.
– Od svakog golmana se trudim da uzmem najbolje, na primer Oliver Kan je bio odličan lider, od boksera Majka Tajsona sam usvojio neustrašivost, Vikario ima vrhunske reflekse, Alison Beker i Ederson odličnu igru nogom, Onano pozicioniranje... Izabrao sam golmane što mi se kod njih sviđa i napravio nekog recimo „transvormersa“
Sanjari o danu kada će stati na gol prvog tima Vojvodine i nacionalnog tima Srbije, svestan da je put do tog cilja popločan napornim radom, strpljenjem i nepokolebljivom verom u sebe.
– Želja mi je da zaigram u Ligi šampiona i da sa Srbijom osvojim Svetsko prvenstvo. Što da ne i sa Vojvodinom u LŠ – naglas se zapitao Bogdanović.
Španiju, Italiju i Englesku apostrofira kao zemlje gde bi voleo da zaigra jednog dana.
– Engleska najpre zbog brzog fudbala i navijača. Tamo se igra strastven fudbal i za njega se živi. U Italiji se igra tvrd fudbal, svi golmani su u izuzetnoj formi, dobro brane, uz to se radio o izuzetno lepoj državi. A Španija, Barselona i Real Madrid igraju uvek sa najvećim klubovima – ne ostavlja dilemu Bogdanović, kao ni to da prelasci u drugi srpski klub su gotovo nikakvi, u domenu teorije.
Bogdan među vršnjacima važi za dobrog drugara, spreman da pomogne svima i da se odrekne mnogo toga da bi ostvario svoje cilje, ali ne na štetu njemu bliskih osoba. Njegova posvećenost podseća na legendarnog Lava Jašina, sovjetskog golmana poznatog kao "Crna Pantera", koji je svojom revolucionarnom igrom promenio ulogu golmana u fudbalu. Njegova priča je tek počela, a stranice koje slede obećavaju uzbuđenje, strast i, bez sumnje, veličanstvene odbrane koje će se pamtiti.
Jovo Galić
Foto: privatna arhiva