Oko 11 odsto građana Srbije za članstvo u NATO, 68 protiv
BEOGRAD: Najnovija istraživanja Centra za evroatlanske studije (CEAS) pokazuju da 11 odsto ljudi u Srbiji podržava ulazak u NATO, 68 odsto ispitanika se tome protivi, a 21 odsto njih je neodlučno, kaže direktorka CEAS Jelena Milić.
Ona smatra i da je zanimljivo da broj neodlučnih raste, a da je manji broj protivnika evroatlanskih integracija.
Milićeva je u izjavi za današnju "Politiku", povodom poruke upućene sa skupa u organizaciji Instituta za evropske studije i Fondacije "Hans Zajdel" da se Evropska unija jedno vreme neće baviti proširenjem, a da je realnije očekivati širenje NATO-a, napomenula da je za dublju saradnju Srbije i NATO-a preduslov formalizacija odnosa Beograda i Prištine.
Ona je ukazala da se većina ispitanika, kao što je očekivano, protivi ulasku u NATO zbog bombardovanja i odnosa prema KiM.
Istovremeno je podsetila da Priština nije članica Partnerstva za mir i ocenila da je njen ulazak u NATO "jako, jako daleko".
"Bez obzira na to što su dobili podršku SAD za transformaciju bezbednosnih snaga, Priština nema podršku NATO-a. To je zvaničan stav svih 29 zemalja članica, a ovim potezom oni su ugrozili svoju evroatlansku budućnost. NATO je politička, bezbednosna i odbrambena asocijacija u kojoj sve članice ravnopravno odlučuju", rekla je Jelena Milić.
Direktorka CEAS-a smatra i da je licemerno pričati da će ulazak u NATO doneti stabilnost tržišta, strane investicije, da se mora okrenuti budućnosti i zaboraviti na prošlost, jer se pitanje NATO-a ne može razvojiti od pitanja bombardovanja Srbije 1999. godine.
Ona je istakla i da je neophodan realan popis žrtava poslednjih ratova, debata o razlozima bombardovanja, ali i novčana pomoć zemalja članica, pa i samog NATO-a.
Kako je naglasila, nije reč o ratnoj odšteti, već o pomoći.
"Imamo mnogo ekoloških problema, uključujući i posledice hemijskih akcidenata koji su se desili tokom bombardovanja. To niko ne negira, ali ih ne smemo preuveličati. Kada sve to sagledamo, možemo voditi debatu o eventualnom ulasku u NATO", rekla je Milićeva.
Direktorka CEAS smatra i da je veliko pitanje da li jedna mala zemlja može da funkcioniše u svetu savremenih izazova i pretnji kao vojno neutralna.
Ta neutralnost, kaže, podrazumeva vojnu nesvrstanost, ali ne i političku neutralnost.
"Moramo da razmotrimo da li je bolje da naša država deluje sama ili kolektivno, s moćnim zemljama. Nije logično ostati sam, okružen NATO zemljama, pa kada vam se nešto desi, bićete kao nesrećna Ukrajina. Nisu to lake odluke", rekla je Jelena Milić.