Око 11 одсто грађана Србије за чланство у НАТО, 68 против
БЕОГРАД: Најновија истраживања Центра за евроатланске студије (ЦЕАС) показују да 11 одсто људи у Србији подржава улазак у НАТО, 68 одсто испитаника се томе противи, а 21 одсто њих је неодлучно, каже директорка ЦЕАС Јелена Милић.
Она сматра и да је занимљиво да број неодлучних расте, а да је мањи број противника евроатланских интеграција.
Милићева је у изјави за данашњу "Политику", поводом поруке упућене са скупа у организацији Института за европске студије и Фондације "Ханс Зајдел" да се Европска унија једно време неће бавити проширењем, а да је реалније очекивати ширење НАТО-а, напоменула да је за дубљу сарадњу Србије и НАТО-а предуслов формализација односа Београда и Приштине.
Она је указала да се већина испитаника, као што је очекивано, противи уласку у НАТО због бомбардовања и односа према КиМ.
Истовремено је подсетила да Приштина није чланица Партнерства за мир и оценила да је њен улазак у НАТО "јако, јако далеко".
"Без обзира на то што су добили подршку САД за трансформацију безбедносних снага, Приштина нема подршку НАТО-а. То је званичан став свих 29 земаља чланица, а овим потезом они су угрозили своју евроатланску будућност. НАТО је политичка, безбедносна и одбрамбена асоцијација у којој све чланице равноправно одлучују", рекла је Јелена Милић.
Директорка ЦЕАС-а сматра и да је лицемерно причати да ће улазак у НАТО донети стабилност тржишта, стране инвестиције, да се мора окренути будућности и заборавити на прошлост, јер се питање НАТО-а не може развојити од питања бомбардовања Србије 1999. године.
Она је истакла и да је неопходан реалан попис жртава последњих ратова, дебата о разлозима бомбардовања, али и новчана помоћ земаља чланица, па и самог НАТО-а.
Како је нагласила, није реч о ратној одштети, већ о помоћи.
"Имамо много еколошких проблема, укључујући и последице хемијских акцидената који су се десили током бомбардовања. То нико не негира, али их не смемо преувеличати. Када све то сагледамо, можемо водити дебату о евентуалном уласку у НАТО", рекла је Милићева.
Директорка ЦЕАС сматра и да је велико питање да ли једна мала земља може да функционише у свету савремених изазова и претњи као војно неутрална.
Та неутралност, каже, подразумева војну несврстаност, али не и политичку неутралност.
"Морамо да размотримо да ли је боље да наша држава делује сама или колективно, с моћним земљама. Није логично остати сам, окружен НАТО земљама, па када вам се нешто деси, бићете као несрећна Украјина. Нису то лаке одлуке", рекла је Јелена Милић.