Нов систем бодовања за упис у средње школе: На завршном испиту опет 40 бодова
"Овогодишњи осмаци на завршном испиту моћи ће да освоје максимално 40 бодова, и то из српског, односно матерњег језика и из математике највише по 13, а из комбинованог теста с питањима из биологије, географије, хемије, физике и историје највише 14 бодова, док ће по основу успеха из последња три разреда основне школе за упис у средњу моћи да сакупе максимално још 60 бодова", изјавила је помоћница министра просвете Весна Недељковић.
Помоћница министра ову промену образложила је жељом да се вреднује више знање које ђаци покажу на тесту, пошто је „јагма за оценама у школи постала терет и за ђаке, наставнике и родитеље“.
Да подсетимо, прошле године осмаци су у средњу школу конкурисали с максмално 70 бодова по основу успеха из последња три разреда основне школе и са максимално 30 бодова на завршном испиту, на којем су сва три теста , бар по могућем максималном броју освојених бодова, била равноправна, то јест из сваког је могло да се освоји највише по 10 бодова.
Али ако одемо још мало даље у прошлост, видећемо да ово није прва промена у бодовању за упис у средњу школу. Наиме, од када је 2011. године завршни испит заменио дотадашњи квалификациони и тако постао обавезан за све осмаке, мало које године нешто није мењано.
Тих првих година, односно 2011. и 2012, на завршном тесту су се полагали само српски, односно матерњи језик и математика и из сваког од ова два теста могло се сакупити највише по 20 бодова, док је успех из основне школе доносио још 60 и то тако што се успех из шестог, седмог и осмог разреда множио са по четири. Затим је, због проваљивања тестова 2013. године, завршни испит поништен па су се осмаци те године у средње школе уписали само по основу успеха из основне школе. Следећа година, уз прилично негодовања у јавности, донела је и трећи тест у завршни испит и тако га комплетирала. Тај тест, с питањима из пет предмета - физике, хемије, биологије, географије и историје, тада се звао композитни и носио је дупло мање бодова од остала два теста. Из српског, односно матерњег језика, и из математике осмаци су могли да освоје те године максимално по 16 бодова, а из композитног теста осам.Тако је, без обзира на то што је број тестова повећан, овај испит и даље носио максимално 40 бодова, а успех из основне школе још 60. Међутим, следеће године то је већ промењено, па је успех из последња три разреда основне школе добио на значају додавањем још 10 бодова, који су одузети успеху на завршном испиту. Тако је те 2015. године осмак са свим петицама у шестом, седмом и осмом разреду сакупио 70 бодова, и то множењем тих петица у шестом са четири, а у седмом и осмом са по пет. За завршни је остало максимално још 30 бодова. Те године, бар по бодовима, сва три теста на завршном испиту су изједначена и сваки је максимално доносио по 10 бодова. У међувремену је композитни тест преименован у комбиновани, мада су питања остала из истих предмета. Овакав начин бодовања важио је за три генерације осмака, то јест све до ове генерације. Њима се вредновање успеха у последња три разреда средње школе вратило на време пре 2015, то јест све петице опет носе 50 бодова. Међутим, вредновање тестова на завршном испиту је промењено.
Гледано уназад од прошле године, после уједначавања и вредновања са по 10 бодова, преко почетног давања већег значаја српском, односно матерњем језику и математици, тиме што су носили дупло већи број бодова (по 16), над комбинованим тестом, који је, те године када је уведен носио само осам бодова, сада је практично најважнији комбиновани тест, јер носи 14 бодова, док се за све тачне одговоре из српског, односно матерњег језика и математике добија по 13.
Промена је минулих година у вредновању успеха основаца на такмичењима, то јест за освојено неко од појединачна прва три места на међународним и државним такмичењима у осмом разреду. Поред тога што је смањен број бодова које ови успеси носе,на неки начин им је смањен и значај. Наиме, ови бодови у почетку су се додавали свим ученицима који их имају, а последњих година се додају свим кандидатима који их имају само при конкурисању за школе за теленте. При рангирању у остале школе ови бодови узимају се у обзир тек у случају да више кандидата има исти број бодова по основу успеха и завршног испита, а и онда тек после бодовања дипломе „Вук Karayić“, а пре броја бодова освојених само на завршном испиту.
Како ове бодове с такмичења помоћница министра није спомињала, може се претпоставити да је ту све остало по старом. Ако је тако и овогодишњим осмацима успеси на такмичењима, ако су међународна, бодују се са 20 бодова за прво место, 18 за друго и 14 за треће, док они са државних носе осам за прво, шест за друго и четири бода за треће место. Уколико ученик оствари више награда из истог предмета, рачуна се она на којој је освојио више бодова.
Д. Девечерски