Nedostaju operativci za zaštitu životne sredine

Osim što se javnost dodatno zainteresovala za ovu temu, na videlo su isplivali i prilično zabrinjavajući podaci koji ne samo da ukazuju da je po raznim poznatim i nepoznatim skladištima i postrojenjima smešteno između 100 i 300 hiljada tona opasnog otpada za koji ne postoji odgovarajuća dokumentacija, već i da je dobar deo industrije odlaganja i prerade u sivoj zoni poslovanja.

Sa takvom procenom stanja u ovoj oblasti, državi predstoji ozbiljan posao za koji je, prema trenutnim kapacitetima, samo delimično spremna.

Prema rečima Vladimira Galića, pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, nekoliko slučajeva otkrivenog opasnog otpada na području Vojvodine dobar su znak da su stvari krenule u dobrom pravcu.

"To je dobro jer se otvara jedno novo poglavlje u oblasti zaštite životne sredine kada država pokazuje svoju spremnost da kroz saradnju svih državnih organa, a tu mislim na sve nadležne u zaštiti, ali i na BIA, tužilaštvo i MUP koji su imali presudnu ulogu u otkrivanju skladišta sa preko hiljadu tona opasnog otpada u Novom Sadu za koji nije postajala dokumentacija. Naravno, ako se vratimo na procene koliko toga još stoji sakriveno, jasno je da su ovi skorašnji slučajevi jedan dobar početak koji mora da se nastavi", kaže Vladimir Galić.

Uzorci ilegalno uskladištenog otpada otkrivenog u Novom Sadu još uvek su na detaljnoj analizi, a prema zakonskoj proceduri, prerada i zbrinjavanje otpada će biti obaveza firme “Step trans” u kojoj je pronađen.     

"Analizu radi Institut za zaštitu na radu i kad bude gotova, uradiće se studija o načinu zbrinjavanja što će biti obaveza tog preduzeća. Ukoliko se utvrdi da firma to ne može da uradi, moraće da se angažuje država jer takav otpad mora biti propisno uklonjen", objašnjava Galić.  

Prema njegovim rečima, učestala pojava otkrivanja ilegalnog upravljanja opasnim otpadom je znak da se ozbiljno shvatio problem.

"Taj problem nije tu “od juče” već je to nešto što se generiše decenijama i u nekom momentu je nešto moralo da se pokrene. Istina je da se u Srbiji nije mnogo pažnje posvećivalo zaštiti životne sredine i to mora da se menja. Smatram da je sekretarijat doprineo tome, upravo kroz otkrivanje ovih slučajeva u Novom Sadu, Beloj Crkvi i kod Apatina i da ćemo imati podršku da nastavimo u tom pravcu", kaže Vladimir Galić, dodavši da je za nastavak dobrih rezultata neophodna dodatna podrška za proširenje kapaciteta, pre svega inspekcijskih, odnosno ljudi koji će biti operativni na terenu.

Jedna od najavljenih mogućnosti je formiranje zasebnog sekretarijata u Pokrajinskog vladi koji će se isključivo baviti zaštitom životne sredine.

"Veća izdvajanja za ovu oblast su svakako neophodna, a kada je u pitanju postojeći sekretarijat koji obuhvata urbanizam i zaštitu životne sredine – od 45 zaposlenih, 39 radi u oblasti zaštite životne sredine tako da nam je zaštita svakako primarna. Treba nam veći buyet i bolja administrativna podrška. Zaseban sekretarijat podrazumeva nove sekretare, zemenike i pomoćnike, a nama ustvari trebaju novi inspektori jer na teritoriji cele Vojvodine trenutno imamo samo sedam inspektora koji kontrolišu industriju i otpad. Nedostaju ljudi na terenu, a dobro bi došao i dodatni novac za opremanje i aktivnosti jer moram da priznam da nam je tu “manevarski prostor” prilično sužen. U svakom slučaju bitno je da se ta vrsta podrške pojača, dok su administrativni naziv i forma u tom slučaju manje važni",– kaže Galić.

Pokrajinska Vlada je pre par dana sa Republičkim ministarstvom zaštite životne sredine dogovorila formiranje zajedničkog tima, koji će u koordinaciji raditi na ekološkim pitanjima, a najavljena je i podrška Ministarstva u realizaciji projekata u Vojvodini.

" To je definitivno dobra zamisao i smatram da je treba proširiti i obuhvatiti i lokalne samouprave zbog prožimanja nadležnosti u oblasti životne sredine. Za neke stvari je nadležno Republičko ministarstvo, mi kao Pokrajinski sekretarijat imamo svoje nadležnosti, a imaju ih i lokalne samouprave na svojim teritorijama. Od tri slučaja otkrivanja opasnog otpada na teritoriji Vojvodine, dva smo pronašli u saradnji sa lokalnim samoupravama i sigurno je da su i one važna karika, dok su po prirodi posla važni saradnici i Javna preduzeća poput “Voda Vojvodine” i “Vojvodinašume”, navodi Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine, dodajući da se i ubuduće za otkrivanje prekršaja i krivičnih dela u oblasti ekologije očekuje podrška državnih organa poput MUP-a, BIA i tužilaštva. 

Niko Perković