Naše svakodnevne heroine Romkinje

Mnogo više nego što se čini, sudbine Roma povezane su sa sudbinom čitavog evropskog društva, jer su Romi vekovima njegov sastavni deo. Međunarodni dan rada prilika je da se predstave Romi – naši svakodnevni heroji – na koje je zajednica ponosna i koji predstavljaju uzore budućim generacijama.

- Romi su najveća etnička manjina u Evropskoj uniji, koja je, istovremeno, u najnepovoljnijem položaju, jer se još uvek suočava sa društvenom isključenošću, diskriminacijom i nejednakim pristupom zaposlenju, obrazovanju, stanovanju i zdravstvenoj zaštiti. – kaè Tatjana Lazor Obradović iz Centra za proizvodnju znanja i veština, koji je dobio priliku da se priključi RARE projektu. Ova nevladina organizacija u kampanji predstavlja 10 uspešnih Romkinja i Roma koji, kroz priču o sopstvenim naporima i uspesima daju impuls daljim naporima za potpuno uključivanje romske populacije u obrazovni sistem. – Iako se kampanjazove „Pravo Roma na rad”, fokus je više na tome da uzori koje prikazujemo u kampanji daju primere pravih osoba na  pravom mestu, odnosno, tamo gde im je i mesto s obzirom na obrazovanje, kompetencije itd, bez veze s etničkom pripadnošću, bojom kože – kaže Lazor Obradović.

Centar za proizvodnju znanja i veština realizuje ovu kampanju u saradnji s Kancelarijom za inkluziju Roma AP Vojvodine i SKRUG - Ligom Roma u okviru RARE (Roma as a Human Resource – Romi kao ljudski resurs) projekta Dunavskog transnacionalnog regiona.

- Blizu 5,2 miliona Roma koji žive u Dunavskoj regiji i dalje se suočava sa netolerancijom, diskriminacijom i isključenošću sa tržišta rada. Projekat RARE ima za cilj da promeni ovakvo stanje i podstakne partnerski odnos između institucija, vlada i organizacija kako bi obezbedio pristup Roma tržištu rada i iskoristio njihov ekonomski potencijal. Partneri na projektu razvijaju i testiraju nove modele inovativnih strategija za ekonomsku i socijalnu inkluziju.

Na Sajtu Centra predstavljene su tri priče: Nataša Tasić je operska pevačica, s angažmanom u Srpskom narodnom pozorištu, i kaže da je odavno došlo vreme da  Romi koračaju kroz život visoko uzdignute glave i da primeri kao što je njen ne budu uzori samo u okviru romske zajednice, nego i u društvu.

- Da bi se to desilo roditelji moraju da nauče i shvate jednu stvar: deci je mesto u školi – kaže Nataša, kojoj je majka bila najveći životni uzor.

Ljiljana Lekić je pedagoška asistentkinja i koordinatorka za inkluziju Roma u formalni obrazovni sistem, osnovnu školu. Dete doktora i ekonomistkinje, diplomirani je ekonomista i budući master poslovnog menaymenta, a ima i diplomu fizioterapeuta.

- Obrazovni sistem je formalno prepoznao pedagoške asistente 2010. godine, otkad se i ja bavim tim poslom. Ne radi se samo o pomaganju ljudima, već i o tome da ne mogu da pobegnem od osećanja odgovornosti, s obzirom  na to da se romska deca, kao i njihovi roditelji, lako identifikuju sa mnom, Romkinjom poput njih.

Iako joj nedostaju samo tri ispita da završi master studije prava, Marina Simeunović već se može pohvaliti sjajnom karijerom u civilnom sektoru u Srbiji, kao i poslom u kancelariji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, u kojoj radi da bi razbila institucionalne stereotipe i ohrabrila mlade Romkinje da krenu njenim stopama i same sebi prokrče put ka obrazovanju i životnim prilikama. Osnovnu školu završila je sa svim peticama i dobila Vukovu diplomu, ali je od njih šestoro, samo dvoje završilo osam razreda.

- Uloži dodatni napor – to sam naučila od  razrednog. Jer često je baš to potrebno mnogim romskim učenicima da izađu iz zone komfora i otrgnu se od upornih šablona niskih očekivanja. Ovo je važna lekcija za svakog uzora – lekcija koja je i meni kasnije pomogla da se izborim  sa različitim životnim izazovima. Štaviše, ova lekcija poslužila mi je i u kasnijem radu na umrežavanju i solidarnosti među 209 mladih Romkinja i Roma,  univerztetskih studenata, koji su danas deo grupe podrške na Fejsbuku. Ta grupa ima za cilj da pomogne što većem broju Roma da istraju u svojim akademskim ambicijama i da dosegnu svoje zvezde.

Priče o ovim uspešnim mladim ženama možete pogledati na sajtu Centra za proizvodnju znanja i veština https://cpzv.org/.

I. Vujanov