Наше свакодневне хероине Ромкиње

Много више него што се чини, судбине Рома повезане су са судбином читавог европског друштва, јер су Роми вековима његов саставни део. Међународни дан рада прилика је да се представе Роми – наши свакодневни хероји – на које је заједница поносна и који представљају узоре будућим генерацијама.

- Роми су највећа етничка мањина у Европској унији, која је, истовремено, у најнеповољнијем положају, јер се још увек суочава са друштвеном искљученошћу, дискриминацијом и неједнаким приступом запослењу, образовању, становању и здравственој заштити. – каè Татјана Лазор Обрадовић из Центра за производњу знања и вештина, који је добио прилику да се прикључи РАРЕ пројекту. Ова невладина организација у кампањи представља 10 успешних Ромкиња и Рома који, кроз причу о сопственим напорима и успесима дају импулс даљим напорима за потпуно укључивање ромске популације у образовни систем. – Иако се кампањазове „Право Рома на рад”, фокус је више на томе да узори које приказујемо у кампањи дају примере правих особа на  правом месту, односно, тамо где им је и место с обзиром на образовање, компетенције итд, без везе с етничком припадношћу, бојом коже – каже Лазор Обрадовић.

Центар за производњу знања и вештина реализује ову кампању у сарадњи с Канцеларијом за инклузију Рома АП Војводине и СКРУГ - Лигом Рома у оквиру РАРЕ (Рома ас а Хуман Ресоурце – Роми као људски ресурс) пројекта Дунавског транснационалног региона.

- Близу 5,2 милиона Рома који живе у Дунавској регији и даље се суочава са нетолеранцијом, дискриминацијом и искљученошћу са тржишта рада. Пројекат РАРЕ има за циљ да промени овакво стање и подстакне партнерски однос између институција, влада и организација како би обезбедио приступ Рома тржишту рада и искористио њихов економски потенцијал. Партнери на пројекту развијају и тестирају нове моделе иновативних стратегија за економску и социјалну инклузију.

На Сајту Центра представљене су три приче: Наташа Тасић је оперска певачица, с ангажманом у Српском народном позоришту, и каже да је одавно дошло време да  Роми корачају кроз живот високо уздигнуте главе и да примери као што је њен не буду узори само у оквиру ромске заједнице, него и у друштву.

- Да би се то десило родитељи морају да науче и схвате једну ствар: деци је место у школи – каже Наташа, којој је мајка била највећи животни узор.

Љиљана Лекић је педагошка асистенткиња и координаторка за инклузију Рома у формални образовни систем, основну школу. Дете доктора и економисткиње, дипломирани је економиста и будући мастер пословног mеnaymеnta, а има и диплому физиотерапеута.

- Образовни систем је формално препознао педагошке асистенте 2010. године, откад се и ја бавим тим послом. Не ради се само о помагању људима, већ и о томе да не могу да побегнем од осећања одговорности, с обзиром  на то да се ромска деца, као и њихови родитељи, лако идентификују са мном, Ромкињом попут њих.

Иако јој недостају само три испита да заврши мастер студије права, Марина Симеуновић већ се може похвалити сјајном каријером у цивилном сектору у Србији, као и послом у канцеларији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, у којој ради да би разбила институционалне стереотипе и охрабрила младе Ромкиње да крену њеним стопама и саме себи прокрче пут ка образовању и животним приликама. Основну школу завршила је са свим петицама и добила Вукову диплому, али је од њих шесторо, само двоје завршило осам разреда.

- Уложи додатни напор – то сам научила од  разредног. Јер често је баш то потребно многим ромским ученицима да изађу из зоне комфора и отргну се од упорних шаблона ниских очекивања. Ово је важна лекција за сваког узора – лекција која је и мени касније помогла да се изборим  са различитим животним изазовима. Штавише, ова лекција послужила ми је и у каснијем раду на умрежавању и солидарности међу 209 младих Ромкиња и Рома,  универзтетских студената, који су данас део групе подршке на Фејсбуку. Та група има за циљ да помогне што већем броју Рома да истрају у својим академским амбицијама и да досегну своје звезде.

Приче о овим успешним младим женама можете погледати на сајту Центра за производњу знања и вештина https://cpzv.org/.

И. Вујанов