Manjine nerazmerno učestvuju u javnom životu Srbije
Na nacionalnoj konferenciji u Subotici razgovarano je o stanju u ovoj oblasti, ali i o preprekama koje onemogućavaju ostvarivanje pomenutih prava, uz naglašavanje održivih rešenja.
Centar za istraživanje etniciteta i Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina, u saradnji s Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu završavaju rad na projektu: „Delotvorna zastupljenost nacionalnih manjina u radu organa javne vlasti i javnih službi”, koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo. Na nacionalnoj konferenciji u Subotici razgovarano je o stanju u ovoj oblasti, ali i o preprekama koje onemogućavaju ostvarivanje pomenutih prava, uz naglašavanje održivih rešenja.
„Reč je o jednom od osnovnih prava koje pripadnici nacionalnih manjina treba da uživaju, kao i sva prava koja treba da im obezbede društvenu integraciju“, rekao je rukovodilac projekta Goran Bašić, poručujući da je istraživanje učešća manjina u javnom životu trajalo dve godine.“ Politička participacija manjina obezbeđena je preko prirodnog praga. Nije reč o afirmativnoj meri nego realnoj prepreci koju političke stranke nacionalnih manjina treba da prevladaju. O srazmernoj zastupljenosti uglavnom se ne vodi računa, a organi javne vlasti ne osećaju realnu potrebu da vode računa o zastupljenosti manjine u svojim službama“, rekao je Bašić.
Država je donela zakone koji bi mogli da obezbede srazmernu zastupljenost manjina u javnoj vlasti, ali je Zakon o zabrani zapošljavanja realna prepreka ostvarivanju ovih napora. Ovaj zakon trebalo bi da prestane da važi krajem godine.
„Bitno je da se razvije svest da se manjinama ne daje nikakvo posebno pravo ili da se bilo koje pravo priznaje, nego da im se obezbeđuju ravnopravni uslovi kao i ostalim građanima I to je ono što se u našem društvu i kod manjine i većine sporo menja“, kaže Goran Bašić.
Predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, Jene Hajnal kaže da zakoni koji su doneti treba da pomognu da zapošljavanje manjina bude srazmerno.
„Bitna je saradnja s lokalnom samoupravom, Pokrajinom i na najvišem nivou. Naš nacionalni savet imao je odlične kontakte i dobru saradnju i imamo i danas, ali nas nema dovoljno. Zastupljenost je pet posto, a ima nas 13 posto u Vojvodini. U multikulturalnoj sredini jako je značajno kako nas vide kao nacionalnu manjinu i kako mi možemo predstavljati sebe“, kaže Hajnal.
Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, istakla je da Bunjevci nisu dovoljno zastupljeni u javnom i političkom životu i da to nije čak ni na nivou njihove brojnost.
„Javni život je vrlo široki pojam i bilo bi teško pobrojati one koji su Bunjevci i one koji nisu, naročito kada pogledate identitetski različito gledanje između Bunjevaca i Bunjevaca-Hrvata. U gradskoj upravi radi jedan Bunjevac, a u sudu su se tri osobe izjasnile kao Bunjevci. Ali, izraz “izjasnili kao Bunjevci” zbog toga ne znači mnogo“, kazala je Kujundžić Ostojić.
Darko Bačtovanović, međunarodni tajnik Hrvatskog nacionalnog vijeća, kaže da nemaju tačne podatke o tome koliko je Hrvata zaposleno u javnom sektoru.
„Prema nekim saznanjima, u državi u kojoj ima sedam miliona stanovnika tek 62 osobe hrvatske nacionalnosti rade u policiji“, kaže Bačtovanović.
Uprkos nastojanjima da se ova pitanja urede, naročito nakon otvaranja Poglavlja 23, ostaje još puno pravnog i političkog prostora za napredak. Značaj delotvornog učešća nacionalnih manjina u radu administracije i političkom životu je u tome što se na taj način podstiče integracija nacionalnih manjina, jača društvena kohezija i stabilnost.
S. Iršević
