Мањине неразмерно учествују у јавном животу Србије

Центар за истраживање етницитета и Координација националних савета националних мањина, у сарадњи с Министарством за државну управу и локалну самоуправу завршавају рад на пројекту: „Делотворна заступљеност националних мањина у раду органа јавне власти и јавних служби”, који је подржала Фондација за отворено друштво. На националној конференцији у Суботици разговарано је о стању у овој области, али и о препрекама које онемогућавају остваривање поменутих права, уз наглашавање одрживих решења.

„Реч је о једном од основних права које припадници националних мањина треба да уживају, као и сва права која треба да им обезбеде друштвену интеграцију“, рекао је руководилац пројекта Горан Башић, поручујући да је истраживање учешћа мањина у јавном животу трајало две године.“ Политичка партиципација мањина обезбеђена је преко природног прага. Није реч о афирмативној мери него реалној препреци коју политичке странке националних мањина треба да превладају. О сразмерној заступљености углавном се не води рачуна, а органи јавне власти не осећају реалну потребу да воде рачуна о заступљености мањине у својим службама“, рекао је Башић.

Држава је донела законе који би могли да обезбеде сразмерну заступљеност мањина у јавној власти, али је Закон о забрани запошљавања реална препрека остваривању ових напора. Овај закон требало би да престане да важи крајем године.

„Битно је да се развије свест да се мањинама не даје никакво посебно право или да се било које право признаје, него да им се обезбеђују равноправни услови као и осталим грађанима И то је оно што се у нашем друштву и код мањине и већине споро мења“, каже  Горан Башић.

Председник Мађарског националног савета, Јене Хајнал каже да закони који су донети треба да помогну да запошљавање мањина буде сразмерно.

„Битна је сарадња с локалном самоуправом, Покрајином и на највишем нивоу. Наш национални савет имао је одличне контакте и добру сарадњу и имамо и данас, али нас нема довољно. Заступљеност је пет посто, а има нас 13 посто у Војводини. У мултикултуралној средини јако је значајно како нас виде као националну мањину и како ми можемо представљати себе“, каже Хајнал.

Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета буњевачке националне мањине, истакла је да Буњевци нису довољно заступљени у јавном и политичком животу и да то није чак ни на нивоу њихове бројност.

„Јавни живот је врло широки појам и било би тешко побројати оне који су Буњевци и оне који нису, нарочито када погледате идентитетски различито гледање између Буњеваца и Буњеваца-Хрвата. У градској управи ради један Буњевац, а у суду су се три особе изјасниле као Буњевци. Али, израз “изјаснили као Буњевци” због тога не значи много“, казала је Кујунџић Остојић.

Дарко Бачтовановић, међународни тајник Хрватског националног вијећа, каже да немају тачне податке о томе колико је  Хрвата запослено у јавном сектору.

„Према неким сазнањима, у држави у којој има седам милиона становника тек 62 особе хрватске националности раде у полицији“,  каже Бачтовановић.

Упркос настојањима да се ова питања уреде, нарочито након отварања Поглавља 23, остаје још пуно правног и политичког простора за напредак. Значај делотворног учешћа националних мањина у раду администрације и политичком животу је у томе што се на тај начин подстиче интеграција националних мањина, јача друштвена кохезија и стабилност.

 

С. Иршевић