Mančesterski model trijaže u Urgentnom centru KCV
NOVI SAD: Kroz Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine svakoga dana prođe 300 pacijenata, što je oko 100.000 pregledanih ljudi godišnje, a uradi se oko 6.000 velikih operacija tokom godine.
Pomoćnica direktora Kliničkog centra Vojvodine zadužena za zdravstvo profesorka dr Edita Stokić kaže kako su reorganizovali način rada i time i unapredili rad Urgentnog centra. Novi sistem je pozitivno ocenjen i tokom poslednje akreditacije zdravstvenih ustanova, koju je Klinički centar Vojvodine dobio na sedam godina, što do sada nije ostvario nijedan drugi klinički centar u Srbiji.
Uveli smo nov način trijaže i to je takozvani mančesterski sistem trijaže. On je adaptiran za naš urgentni centar i biće sastavni deo akreditacionih procedura za sve urgentne centre u našoj zemlji, a mi smo ga prvi uveli u Srbiji, kazala je dr Stokić.
Upravnik Urgentnog centra KCV docent dr Dragan Nikolić kaže kako svakodnevno imaju veliki broj pacijenata i da je bilo neophodno da se uvede objektivno razvrstavanje, odnosno napraviti redosled prijema pacijenata po redu hitnosti.
Svaki pacijent koji uđe u Urgentni centar prvo se javlja dežurnim sestrama za pultom, koje ih sprovode u prvu ambulantu, koja je određenaza trijažu. U roku od 15 minuta pacijent ima taj prvi, trijažni pregled i postoje parametri o njegovom stanju koji se boduju, te se pacijent svrstava u jednu od pet grupa, obeleženih različitim bojama, koje govore o hitnosti njegovog prijema, kao i o dužini čekanja. Mi smo primili i petoro lekara, specijalista urgentne medicine, koji sada rade na trijaži pacijenata,- objašnjava dr Nikolić i dodaje da su reorganizaciju napravili u novembru, a imali su mesec dana za probni period i adaptaciju.
Pacijent koji u trijaži dobije oznaku crvenom bojom, ne čeka i odmah se upućuje na dalje preglede ili intervencije. Naranyasto obeleženi biće primljeni za manje od 15 minuta, žuto obeleženi će čekati do jednog sata, zeleno obeleženi do dva sata, a za pcijente koji su obeleženi plavom bojom ne postoji određeno vreme prijema. Nikolić napominje da pacijenti koji dobiju zeleni i plavi trijažni status nisu urgenti, te da ni je pripadaju ovoj ustanovi, ali će biti primljeni i pregledani.
Pacijenti sada dobijaju kartončiće u boji, a planiramo da napravimo i bedževe. Tako će i lekar koji prolazi hodnikom moći da reaguje ako vidi da je u čekaonici neko ko ima crveni ili narandžasti status. Svakome će pomoć biti ukazana blagovremeno i na pravi način. Ne možemo da dozvolimo da prednost ima neko samo na osnovu toga što je došao ranije, nego moramo da vodimo računa o stepenu hitnosti. Ne može lekar da vadi 100 krpelja, na primer, što i nije posao lekara u Urgentnom centru, a da u čekaonici bude neko ko je došao kasnije, a ima puknutu aortu i životno je ugrožen, objašnjava dr Nikolić.
U trijažnom formularu boduje se od nula do tri procenat kiseonika u krvi, puls, gornji pritisak, telesna temperatura, stanje svesti, mobilnost i trauma. Na osnovu zbira bodova određuje se trijažna grupa, a formular prati pacijenta sve dok boravi u Urgentnom centru.
Upravo dužina čekanja je i bila najčešća primedba pacijenata, odnosno da na pregled čekaju nepravedno dugo. Dr Nikolić ističe da nijedan sistem nije idealan i uvek će biti neko ko će da se ljuti, ali smatra da je važnije da se pomoć ukaže na vreme.
Boja trijažne grupe pacijenta nalazi se i u računaru, tako da je vidi svaki lekar. Međutim, tokom trajanja dijagnostike, može da dođe i do promene trijažne grupe, ukoliko se nekome pogorša stanje, jer je ovo dinamičan sistem i može da dođe do promena - napominje dr Nikolić i dodaje da sigurno trudnice i stare ljude iz na primer plave kategorije, neće ostaviti da čekaju satima na pregled, bez obzira na to što njihovo stanje nije hitno.
LJ. Petrović