KCV: Po prvi put obolele krvne sudove lekari zamenili bez operacije
NOVI SAD: Pacijentu koji ima 69 godina u utorak je u Urgentnom centru Kliničkog centra Vojvodine urađena endovaskularna procedura i bez reza i operacije postavljena su dva veštačka krvna suda na trbušnoj aorti i bubrežnoj arteriji i praktično zamenjeni oboleli krvni sudovi.
Ovakvu intervenciju ne radi nijedna ustanova u Vojvodini, a sada je po prvi put urađena i u Kliničkom centru. Upravnik Urgentnog centra docent dr Dragan Nikolić objašnjava da je proširenje krvnog suda bilo na trbušnoj aorti, i to na mestu iz kojeg izlazi bubrežna aretrija, koja ovaj organ snabdeva krvlju. Stoga nije mogao da se postavi graft koji bi samo rešio aneurizmu aorte, jer bi zatvorio dovod krvi za bubreg.
U pitanju je muškarac koji je imao proširenje trbušne aorte, koje je zahvatilo i odstup arterije za levi bubreg. Okolina proširenja, odnosno aneurizme, ožiljno je izmenjena i zbog toga pacijent već ima atrofiju jednog bubrega i drugi bubreg je morao da bude sačuvan. Klasičnom, vrlo složenom operacijom, teško bi se sačuvao bubreg, a takva operacija bila bi i potencijalno rizična, odnosno fatalna. Zato je ova procedura bila i jedino rešenje za pacijenta, koji se dobro oporavlja - kaže upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju i jedan od članova tima koji je radio ovu inovativnu proceduru docent dr Vladimir Manojlović.
Docent Nikolić kaže da su ovakve procedure ekskluzivne i u velikim svetskim zdravstvenim centrima, a u Srbiji se izvode još samo u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i u Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KC Srbije u Beogradu. Pristup aneurizmi trbušne aorte izveden je kroz krvne sudove ruke posebnim kateterima koji u sebi sadrže veštačke krvne sudove.
Intervencija je trajala tri i po sata i najkompleksnije je bilo pozicioniranje veštačkog krvnog suda u bubrežnu arteriju. Intervencija je kompleksna i zahteva saradnju kompletnog tima. U isto vreme treba da se pozicioniraju proteze koje se postavljaju u bubrežnu arteriju i u trbušnu aortu i da se modeliraju proteze prema različitim krvnim sudovima. Jako je dobro i važno što imamo tim stručnjaka koji može sve ovo da izvede, te naši pacijenti nisu primorani da lečenje potraže u inostranstvu- istakao je upravnik Centra za radiologiju KCV profesor dr Viktor Til, koji je kao interventni radiolog i izveo ovu proceduru.
Osim ove intervencije, ekipa Urgentog centra uradila je prošle sedmice intervenciju pacijentu koji je imao saobraćajnu nesreću u kojoj mu je pukla grudna aorta. Dr Dragan Nikolić kaže kako pacijent najverovatnije ne bi preživeo da mu nisu ugradili veštački krvni sud, a otvorena operacija takođe bi bila veoma rizična.
Kateterom smo ušli kroz preponu, došli do mesta povrede, a u pitanju je glavni krvni sud, koji je u neposrednoj blizini srca. Ušlo se do mesta iznad povrede, kateter se zakači za krvni sud, a u njemu je veštački krvni sud, koji se otvori poput kišobrana i fiksira. Mesto povrede se zatvori i puknut krvni sud se zameni veštačkim. Nema otvaranja grudnog koša, a veštački krvni sud potpuno preuzme funkciju, objasnio je dr Nikolić i dodao da se i ovaj pacijent dobro oporavlja, ali je i dalje na bolničkom lečenju, zbog drugih povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći.
Dr Nikolić ističe da značajno mesto imaju anesteziolozi, kako u properativnoj pripremi, izvođenju same intervencije u opštoj anesteziji, kao i u postproceduralnom praćenju pacijenta.
Da bi se izvela procedura, kateterom se ulazi u krvni sud u suprotnom smeru od krvotoka. Stoga i krvni pritisak mora da bude tome prilagođen, te takozvani gornji pritisak treba da bude 80, u suprotnom ne bi mogli da se dobro pozicioniraju veštački krvni sudovi, navodi dr Nikolić.
Načelnica Odeljenja anestezije Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KCV dr Nataša Nestorov kaže da je osnovni zadatak anesteziologa da iz minuta u minut održava stabilnost pacijenta.
Obezbeđuje se da pacijent nema svest, niti bol, kao i da bude miran, jer tokom intervencije ne sme da se pomera, zato što bi se pomerala slika na rendgenu. Mora da se vodi računa o krvnom pritisku, ali i da se pre intervencije pacijent pregleda, da se provere svi nalazi i uzme anamneza, kaže dr Nestorov.
Anesteziolog dr Snežana Stanisavljević napominje da anesteziolog mora pre intervencije da pripremi pacijenta, a priprema je ista i za ovu proceduru, kao i za klasičnu intervnciju.
Naša angio-sala je hibridna i u njoj osim angiografskih procedura, može da se uradi i klasična operacija, odnosno da se sala pretvori u operacionu salu. To što smo uradili ovu intervenciju, rezultat je desetogodišnjeg kontinuiteta u izvođenju endovaskularnih procedura, s tim što je ova specifičnija i zahtevnija, istakao je dr Manojlović i dodao kako ništa od toga ne bi bilo izvodljivo da nema pomoći Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo koji je obezbedio opremu i nabavio angio-salu, kao i menaymenta koji ulaže u nove procedure i prepoznaje njihov značaj.
LJ. Petrović