OD UPECANE RIBE NAJSLAĐA JE VEČERA Andrej Ognjan (14) je najmlađi član USR „Sutjeska”
U pecanju je strpljenje najbitnije, mogu da sedim ceo dan i čekam, da ništa ne upecam, ali otići ću kući zadovoljan, kaže najmlađi član Udruženja sportskih ribolovaca „Sutjeska” Andrej Ognjan (14) iz Sutjeske.
Prvi put je zabacio na Tamišu kad je imao dve-tri godine, a odveo ga je pokojni deda Pele, kog se poslednje tri godine najčešće seti baš kad ode da peca, kada mu najviše i nedostaje.
– Tada sam upecao neke ribice, ali bio je lep osećaj. Sad volim sve da pecam na fider. Najteža riba koju sam upecao je tolstolobik od tri i po kile. Uzbudljio je, bude adrenalina – kaže mladi Andrej, dodajući da manje ribe vraća u reku, a veće nosi kući i od njih bude najslađa večera.
U skromnoj kolekciji ima 10 štapova i nijedan mu nije najsrećiniji. Ali da bi riba išla, sem strpljenja, bitna je i dobra hrana.
– U letnjoj kuhinji pravim hranu od kukuruza i brašna, a svaki dan idem da hranim na našem mestu, nekad i dvaput. Tamo smo napravili i kućicu, pa nekad prespavam – veli naš sagovornik, kome do njegovog „najlepšeg dela Tamiša” treba desetak minuta biciklom.
Svestan da mlade mahom ne zanima ribolov, Andrej baš uživa u prirodi. Zato je i sa starijim kolegama-članovima Udruženja nedavno zasadio 45 stabala uz vodu kako bi smuđ imao gde da se mresti. A osim pecanja, Andrej je već sedam godina posvećen i fudbalu koji trenira u lokalnom „Radničkom“.
L. Radlovački