ОД УПЕЦАНЕ РИБЕ НАЈСЛАЂА ЈЕ ВЕЧЕРА Андреј Огњан (14) је најмлађи члан УСР „Сутјеска”
У пецању је стрпљење најбитније, могу да седим цео дан и чекам, да ништа не упецам, али отићи ћу кући задовољан, каже најмлађи члан Удружења спортских риболоваца „Сутјеска” Андреј Огњан (14) из Сутјеске.
Први пут је забацио на Тамишу кад је имао две-три године, а одвео га је покојни деда Пеле, ког се последње три године најчешће сети баш кад оде да пеца, када му највише и недостаје.
– Тада сам упецао неке рибице, али био је леп осећај. Сад волим све да пецам на фидер. Најтежа риба коју сам упецао је толстолобик од три и по киле. Узбудљио је, буде адреналина – каже млади Андреј, додајући да мање рибе враћа у реку, а веће носи кући и од њих буде најслађа вечера.
У скромној колекцији има 10 штапова и ниједан му није најсрећинији. Али да би риба ишла, сем стрпљења, битна је и добра храна.
– У летњој кухињи правим храну од кукуруза и брашна, а сваки дан идем да храним на нашем месту, некад и двапут. Тамо смо направили и кућицу, па некад преспавам – вели наш саговорник, коме до његовог „најлепшег дела Тамиша” треба десетак минута бициклом.
Свестан да младе махом не занима риболов, Андреј баш ужива у природи. Зато је и са старијим колегама-члановима Удружења недавно засадио 45 стабала уз воду како би смуђ имао где да се мрести. А осим пецања, Андреј је већ седам година посвећен и фудбалу који тренира у локалном „Радничком“.
Л. Радловачки