(Foto) FARME RIBA SU BUDUĆNOST ODRŽIVE POLJOPRIVREDE Evo koliki je profit i koliko kila daje umesto propalog domaćinstva
Zatvoreni sistem za proizvodnju ribe, ali i voća, povrća i začinskog i lekovitog bilja, moguće je instalirati i na jednom kvadratnom metru, za šta su potrebni akvarijum do 30 litara i jedna vodena bašta širine do 60 centimetara!
Naime, reč je o patentu koji se od početka do kraja proizvodi u Srbiji, za šta je zadužena bečejska firma „RAS Srbija” a o čemu nam je detaljnije pričao njen direktor Saša Pašić.
– Ideja ovakve proizvodnje je usmerena u dva pravca: prvi je intenzivni uzgoj ribe u zatvorenom prostoru, a drugi supstitucija propalih seoskih domaćinstava u čijim zapuštenim prostorijama mogu da se drže bazeni i gaji riba, što donosi profit od kog jedna porodica može da živi – pojašnjava Pašić, predstavnik Klastera „Ikra” koji okuplja firme i pojedince koji se na bilo koji način bave ribarstvom.
Biljke rastu triput brže
Akvaponija je prirodna simbioza između riba i biljaka, ali u kontrolisanim uslovima koji podrazumevaju zatvoren prirodni ciklus i ljudski odabir bilja koje će se naći u tom procesu. To znači da svako ko želi na svojoj terasi da uzgaja voće, povrće ili začinsko i lekovito bilje, to može da uradi uz ovaj sistem koji zahteva minimalnu površinu od jednog kvadratnog metra.
– Akvaponija je nadogradnja na uzgoj male količne ribe i postoje dve vrste: prva je tzv. vertikalna poljoprivreda koja je namenjena za male kućne uslove, a druga podrazumeva akvaponijsko gajenje na šljunku koje iziskuje veću površinu i veće bazene – pojašnjava Pašić. – U drugom slučaju imamo intenzivniji uzgoj ribe, a voda se pročišćava kroz kamen, odnosno tako se obavlja nitrifikacija, kada nitriti prelaze u nitrate koji direktno hrane biljku koja raste brzo i daje više plodova nego biljka u uobičajenom okruženju. Te biljke, dakle, rastu triput brže nego one u klasičnim uslovima.
Ceo sistem je osmišljen po principu trske uz kanal, koja je zadužena za pročišćavanje vode tako što uzima ono što ribama ne treba, a biljkama koristi za brži rast.
Ovaj sistem uključuje i tzv. vodenu baštu, odnosno akvaponiju, koja prečišćava vodu iz bazena, istovremeno iz nje uzima minerale koji su joj neophodni za razvoj.
– Odgovorno mogu da kažem da se nalazimo za oktavu više u odnosu na Evropu – tvrdi Pašić. – Nudimo zaokružen proces proizvodnje. Ovaj koncept rasprostranjen je u severnom delu Evrope samo u okviru velikih sistema, dok je kod nas slabo zastupljen. Trenutno ima svega nekoliko ribnjaka koje smo mi napravili, recimo jedan je u Bačkom Petrovom Selu, a pravimo ih i u Čurugu, Bečeju... Ljudi treba da shvate da je ovo budućnost. Napravili smo modularni sistem koji opstaje i sa jednim i sa sto bazena.
Bazen ima pet kubika i tokom jednog turnusa, koji u kontrolisanim uslovima traje oko tri meseca, daje 500 kila ribe, dok se na mesečnom nivou stvara čist profit od 250 evra. Više bazena - veća zarada.
– Investicija je takva da se isplati već posle godinu dana. Razvili smo sistem tako da, koliko god para da se uloži, toliko će se isplati za 12 meseci. Jer, riba je konkurentna roba, ljudi se otimaju za nju, a cene su previsoke. Sad razvijamo tehnologiju kako bismo proizvodili i škampe – veli naš sagovornik, dodajući da se po ovom sistemu može raditi i sa morskom ribom, samo je potreban džak morske soli i odgovarajuća tehnologija za prečišćavanja vode.
Osim navedenog patenta, „RAS Srbija“ pravi i bio-kugle u kojima rastu mikroorganizmi koji su takoreći zaduženi za bakterijsku nutrifikaciju, imaju i „jelku“ koja služi za mešanje čistog kiseonika i vode, ali i patent koji pravi prirodni proces kiše u kontrolisanim uslovima.
Tekst i foto: Lea Radlovački