(Фото) ФАРМЕ РИБА СУ БУДУЋНОСТ ОДРЖИВЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ Ево колики је профит и колико кила даје уместо пропалог домаћинства

Наиме, реч је о патенту који се од почетка до краја производи у Србији, за шта је задужена бечејска фирма „РАС Србија” а о чему нам је детаљније причао њен директор Саша Пашић.

– Идеја овакве производње је усмерена у два правца: први је интензивни узгој рибе у затвореном простору, а други  супституција пропалих сеоских домаћинстава у чијим запуштеним просторијама могу да се држе базени и гаји риба, што доноси профит од ког једна породица може да живи – појашњава Пашић, представник Кластера „Икра” који окупља фирме и појединце који се на било који начин баве рибарством.

Биљке расту трипут брже

Аквапонија је природна симбиоза између риба и биљака, али у контролисаним условима који подразумевају затворен природни циклус и људски одабир биља које ће се наћи у том процесу. То значи да свако ко жели на својој тераси да узгаја воће, поврће или зачинско и лековито биље, то може да уради уз овај систем који захтева минималну површину од једног квадратног метра.

– Аквапонија је надоградња на узгој мале количне рибе и постоје две врсте: прва је тзв. вертикална пољопривреда која је намењена за мале кућне услове, а друга подразумева аквапонијско гајење на шљунку које изискује већу површину и веће базене – појашњава Пашић. – У другом случају имамо интензивнији узгој рибе, а вода се прочишћава кроз камен, односно тако се обавља нитрификација, када нитрити прелазе у нитрате који директно хране биљку која расте брзо и даје више плодова него биљка у уобичајеном окружењу. Те биљке, дакле, расту трипут брже него оне у класичним условима.

Цео систем је осмишљен по принципу трске уз канал, која је задужена за прочишћавање воде тако што узима оно што рибама не треба, а биљкама користи за бржи раст.

Овај систем укључује и тзв. водену башту, односно аквапонију, која пречишћава воду из базена, истовремено из ње узима минерале који су јој неопходни за развој.

– Одговорно могу да кажем да се налазимо за октаву више у односу на Европу – тврди Пашић. – Нудимо заокружен процес производње. Овај концепт распрострањен је у северном делу Европе само у оквиру великих система, док је код нас слабо заступљен. Тренутно има свега неколико рибњака које смо ми направили, рецимо један је у Бачком Петровом Селу, а правимо их и у Чуругу, Бечеју... Људи треба да схвате да је ово будућност. Направили смо модуларни систем који опстаје и са једним и са сто базена.

Базен има пет кубика и током једног турнуса, који у контролисаним условима траје око три месеца, даје 500 кила рибе, док се на месечном нивоу ствара чист профит од 250 евра. Више базена - већа зарада.

– Инвестиција је таква да се исплати већ после годину дана. Развили смо систем тако да, колико год пара да се уложи, толико ће се исплати за 12 месеци. Јер, риба је конкурентна роба, људи се отимају за њу, а цене су превисоке. Сад развијамо технологију како бисмо производили и шкампе – вели наш саговорник, додајући да се по овом систему може радити и са морском рибом, само је потребан џак морске соли и одговарајућа технологија за пречишћавања воде.

Осим наведеног патента, „РАС Србија“ прави и био-кугле у којима расту микроорганизми који су такорећи задужени за бактеријску нутрификацију, имају и „јелку“ која служи за мешање чистог кисеоника и воде, али и патент који прави природни процес кише у контролисаним условима.

Текст и фото: Леа Радловачки