KVALITET DUNAVA zadovoljavajući TUŠIRANJE OBAVEZNO, vodu nikako NE GUTATI

Kupanje sigurno donosi osveženje, ali lekari upozoravaju da postoje i brojne potencijalne opasnosti. Naime, iako voda Dunava u Novom Sadu i okolnim mestima zadovoljava kriterijume za korišćenje u svrhu rekreacije i kupanja, u njoj ima fekalnog zagađenja, a nije rešeno ni pročišćavanje otpadnih voda, tako da uživanje u reci može da ima posledice po zdravlje. Od dijareje, infekcije, raznih bolesti srca i disajnih organa, pa čak i povećanog rizika od malignih oboljenja.

U Institutu za javno zdravlje Vojvodine nam je rečeno da oni kontrolišu kvalitet površinskih voda na teritoriji Grada Novog Sada.

„U sezoni kupanja svakodnevno se uzorkuje i analizira površinska voda javnog kupališta „Štrand“, odnosno jednom nedeljno kupališta „Oficirac“, „Vok“ Futog i „Begečka jama“ – navela je lekar specijalista higijene docentkinja dr Nataša Dragić iz Odseka za humanu ekologiju Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Kako objašnjava, kvalitet površinske vode se ocenjuje prema nacionalnim zakonskim propisima koji prepoznaju pet klasa ekološkog i hemijskog statusa, pri čemu se I klasa (odličan ekološki status), II klasa (dobar ekološki status) i III klasa (umeren ekološki status) mogu koristiti u svrhu kupanja i rekreacije na vodi. Dakle, površinska voda koje se koristi u svrhu kupanja i rekreacije treba da zadovolji minimalno III klasu.

„Shodno dosadašnjim rezultatima (sezona kupanja 2023. godine), na svim kontrolisanim javnim kupalištima, kvalitet površinske vode reke Dunav u visokom procentu odgovara propisanim nacionalnim i preporučenim  vrednostima Svetske zdravstvene organizacije parametara I - III klase ekološkog i hemijskog statusa površinske vode, odnosno svi kontrolisani uzorci su omogućavali kupanje i rekreaciju na vodi – navela je dr Dragić.

Međutim, ona ističe kako je sa zdravstvenog aspekta posmatrano, i pored visokog procenta usaglašenosti kvaliteta površinske vode reke Dunav sa propisanim i preporučenim vrednostima, potrebno je nakon upotrebe iste, usvojiti naviku tuširanja i izbegavanja gutanja površinske vode.

„Odgovarajući mikroklimatski uslovi tokom sezone kupanja na kupalištima uslovljaju i prisustvo insekata, alergena i stvaranje čestica prašine u vazduhu, što može da predstavlja rizik za pojavu alergijskih reakcija, infekcija, bolesti organa za disanje, srca i krvnih sudova. U slučaju rekreacije i kupanja u površinskoj vodi neodgovarajućeg ekološkog i hemijskog statusa moguće su i zdravstvene tegobe poput promena na koži i sluzokoži (oči, uši, usne), tegobe vezane za sistem organa za varenje (učestale i retke stolice, povraćanje, bolovi u trbuhu) i organa za disanje”, upozorava dr Dragić.

„Naime, u površinskoj vodi reke Dunav su, iako u dozvoljenom broju, identifikovani mikroorganizmi pokazatelja fekalnog zagađenja, čije prisustvo predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, posebno osetljive populacije. Dodatno, usled izlivanja neprečišćene otpadne vode u reku Dunav, i pored usaglašenosti analiziranih uzoraka sa propisanim i preporučenim vrednostima, moguća je izloženost hemijskim opasnostima i povećan rizik za razvoj malignih oboljenja„, istakla je dr Dragić.

Ona upozorava da kupači mogu da budu izloženi i fizičkim opasnostima uslovljenim neadekvatnom uređenošću kupališta i karakteristikama same reke, kao što su telesne povrede, davljenje i utopljenje.

Kada je reč o UV zračenju dr Dragić napominje kako treba pratiti preporuke Svetske zdravstvene organizacije izražene kroz UV indeks i primenu adekvatne zaštite, kao što su naočare sa adekvatnom zaštitom, šešir sa širokim obodom, lagana odeća dugih rukava i nogavica, hlad, kreme sa odgovarajućim faktorom zaštite.

LJ. Petrović