Jesu li oluje UVOD U KATASTROFU: Golfska struja mogla bi da uskoro doživi KOLAPS

Atlantska meridijalna okeanska struja (AMOC), koja uključuje Golfsku struju, upravlja klimom, dovodeći tople, tropske vode na sever i hladnije na jug. Ali istraživači sada kažu da bi AMOC mogao skrenuti prema potpunom kvaru između 2025. i 2095, uzrokujući nagli pad temperatura, kolaps okeanskih ekosistema i širenje oluja širom sveta. Međutim, neki su naučnici upozorili da novo istraživanje dolazi s nekim velikim upozorenjima.

AMOC može postojati u dva stabilna stanja: jačem, bržem na koje se danas oslanjamo i drugom koje je mnogo spore i slabije. Prethodne procene predviđale su da će struja verovatno preći na svoj slabiji način negde u sledećem veku.

Ali klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem mogle bi gurnuti AMOC do kritične prekretnice unapred, predviđaju istraživači u novoj studiji, objavljenoj u utorak u časopisu Nature Communications. "Očekivana prelomna tačka, s obzirom da nastavljamo poslovati kao i obično s emisijama gasova staklene bapte, mnogo je ranija nego što smo očekivali", rekla je za koautorka Suzan Ditlevsen.

Šta se zapravo događa?

Struje Atlantskog okeana rade poput beskrajne globalne pokretne trake koja prenosi kiseonik, hranljive materije, ugljovodonik i toplotu širom sveta. Tople južne vode, koje su slane i gušće, teku prema severu da se ohlade i tonu ispod voda na višim geografskim širinama, oslobađajući toplinu u atmosferu. Zatim, nakon što je potonula ispod okeana, voda polako pluta prema jugu, ponovno se zagreava i ciklus se ponavlja. Ali klimatske promene usporavaju taj tok. Slatka voda od topljenja ledenih ploča učinila je vodu manje gustom i slanom, a nedavne studije pokazale su da je struja danas najslabija u poslednjih 1000 godina.

Područje u blizini Grenlanda gde južne vode tonu, poznato kao subpolarni vrtlog, graniči s područjem koje pogađa rekordno niske temperature, dok se okolna mora penju do najviših razina svih vremena, tvoreći 'mrlju' hladne vode koja se neprestano širi.

Ipka, okeanografi i klimatski stručnjaci rekli su da, iako studija pruža zabrinjavajuće upozorenje, dolazi s nekim velikim nesigurnostima.

"Ako je statistika robusna i ispravan/relevantan način da se opiše kako se stvarni moderni AMOS ponaša, a promene se odnoseisključivo na promene u AMOS-u, onda je to vrlo zabrinjavajući rezultat", rekao je David Thornali, profesor nauke o okeanima i klimi na Univerzitetskom koledžu u Londonu. "Ali postoje neke stvarno velike nepoznanice i pretpostavke koje je potrebno istražiti pre nego što budemo imali poverenja u ovaj rezultat", naglasio je još.

Drugi klimatski naučnici otišli su toliko daleko da su otkrića pokušali da umanje, sugerišući da je "potpuno nejasno" da se posmatrana evolucija površinske temperature AMOS-a može povezati sa snagom njegove cirkulacije.

"Dok se čini da je matematika stručno izvedena, fizički temelj je krajnje klimav: počiva na pretpostavci da kolaps prikazan pojednostavljenim modelima ispravno opisuje stvarnost - ali mi jednostavno ne znamo i nema ozbiljne rasprave o nedostacima ovih pojednostavljenih modela ", rekao je Johem Maroce, profesor klimatskih nauka i direktor Instituta Maks Plank za meteorologiju u Hamburgu.

"Stoga, dok bi rad mogao biti valjana 'šta ako' vežba u analizi vremenskih serija u specijalizovanom časopisu, daleko je od svog samoproglašenog cilja procene evolucije cirkulacije isključivo na temelju posmatranja", naglasio je. Istraživači koji stoje iza nove studije kažu da će njihovi sledeći koraci biti ažuriranje modela podacima iz poslednje tri godine, što bi trebalo da suzi njihov prozor za predviđeni kolaps.