Јесу ли олује УВОД У КАТАСТРОФУ: Голфска струја могла би да ускоро доживи КОЛАПС

Атлантска меридијална океанска струја (АМОЦ), која укључује Голфску струју, управља климом, доводећи топле, тропске воде на север и хладније на југ. Али истраживачи сада кажу да би АМОЦ могао скренути према потпуном квару између 2025. и 2095, узрокујући нагли пад температура, колапс океанских екосистема и ширење олуја широм света. Међутим, неки су научници упозорили да ново истраживање долази с неким великим упозорењима.

АМОЦ може постојати у два стабилна стања: јачем, бржем на које се данас ослањамо и другом које је много споре и слабије. Prеthodnе процене предвиђале су да ће струја вероватно прећи на свој слабији начин негде у следећем веку.

Али климатске промене узроковане људским деловањем могле би гурнути АМОЦ до критичне прекретнице унапред, предвиђају истраживачи у новој студији, објављеној у уторак у часопису Натуре Communications. "Очекивана преломна тачка, с обзиром да настављамо пословати као и обично с емисијама гасова стаклене бапте, много је ранија него што смо очекивали", рекла је за коауторка Сузан Дитлевсен.

Шта се заправо догађа?

Струје Атлантског океана раде попут бескрајне глобалне покретне траке која преноси кисеоник, хранљиве материје, угљоводоник и топлоту широм света. Топле јужне воде, које су слане и гушће, теку према северу да се охладе и тону испод вода на вишим географским ширинама, ослобађајући топлину у атмосферу. Затим, након што је потонула испод океана, вода полако плута према југу, поновно се загреава и циклус се понавља. Али климатске промене успоравају тај ток. Слатка вода од топљења ледених плоча учинила је воду мање густом и сланом, а недавне студије показале су да је струја данас најслабија у последњих 1000 година.

Подручје у близини Гренланда где јужне воде тону, познато као субполарни вртлог, граничи с подручјем које погађа рекордно ниске температуре, док се околна мора пењу до највиших разина свих времена, творећи 'мрљу' хладне воде која се непрестано шири.

Ипка, океанографи и климатски стручњаци рекли су да, иако студија пружа забрињавајуће упозорење, долази с неким великим несигурностима.

"Ако је статистика робусна и исправан/релевантан начин да се опише како се стварни модерни АМОС понаша, а промене се односеискључиво на промене у АМОС-у, онда је то врло забрињавајући резултат", рекао је Давид Thornali, професор науке о океанима и клими на Универзитетском колеџу у Лондону. "Али постоје неке стварно велике непознанице и претпоставке које је потребно истражити пре него што будемо имали поверења у овај резултат", нагласио је још.

Други климатски научници отишли су толико далеко да су открића покушали да умање, сугеришући да је "потпуно нејасно" да се посматрана еволуција површинске температуре АМОС-а може повезати са снагом његове циркулације.

"Док се чини да је математика стручно изведена, физички темељ је крајње климав: почива на претпоставци да колапс приказан поједностављеним моделима исправно описује стварност - али ми једноставно не знамо и нема озбиљне расправе о недостацима ових поједностављених модела ", рекао је Јохем Мароце, професор климатских наука и директор Института Макс Планк за метеорологију у Хамбургу.

"Стога, док би рад могао бити ваљана 'шта ако' вежба у анализи временских серија у специјализованом часопису, далеко је од свог самопроглашеног циља процене еволуције циркулације искључиво на темељу посматрања", нагласио је. Истраживачи који стоје иза нове студије кажу да ће њихови следећи кораци бити ажурирање модела подацима из последње три године, што би требало да сузи њихов прозор за предвиђени колапс.