Gomilaju se tužbe u prosveti: Najaktuelniji topli obrok i regres za GO

Iznenađujuće je što svi do jednog budu naplaćeni tek preko prinudnog izvršnog postupka, jer ovo prolongiranje pravnosnažne izvršne presude dodatno povećava izdatke strane koja gubi, u ovom slučaju države.

Zadovoljenje pravde najčešće se traži kada su u pitanju troškovi prevoza, naknade rada po individualnom obrazovnom planu (IOP 1 i 2), topli obroci i regresi za godišnji odmor, kaže advokatkinja Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije iz Kragujevca Biljana Mikićević u onlajn emisiji „Prosveta ima reč”.

– Sam Ugovor o radu, koji potpisuju zaposleni u obrazovanju i direktor škole, predviđa pravo na nadoknadu troškova prevoza – dodaje ona. – Međutim, još uvek ima lokalnih samouprava koje ne shvataju pozitivno ovu pravnu regulativu. U ovom trenutku, recimo u Aleksandrovcu, imam preko 70 takvih sporova. Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio je nekoliko uspešnih presuda, ali lokalnim samoupravama ni to nije dovoljno da malo popuste.

Individualni obrazovni plan, koji podrazumeva uprošćavanje odnosno kreiranje sadržaja kako bi učeniku bilo lakše da savlada gradivo, predviđen je za decu sa invaliditetom i smetnjama u učenju i razvoju koja pohađaju redovne škole. Prema poslednjoj uredbi Vlade Republike Srbije o koeficijentima, učitelji i nastavnici koji rade sa takvim đacima imaju pravo na uvećanje zarade od 10 odsto, objašnjava Biljana Mikićević.

Slede sindikalne akcije

U međuvremenu je Vlada Republike Srbije na svojoj sednici 4. marta donela odluku o promeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, čime se osnovnim i srednjim školama ukida dodatak za zaposlene koji rade sa decom po individualnom obrazovnom programu.

– Kada je sindikat ukazivao na problem sa plaćanjem zaposlenih koji rade po IOP-u, iz MPNTR-a je odgovoreno da zaposleni nemaju pravo na dodatak – kaže profesor iz Zrenjanina i potpredsednik USPRS-a Zvonimir Jović. – Kada smo krenuli sa tužbama i na Vrhovnom kasacionom sudu dokazali da smo u pravu, Vlada odlučuje da promeni uredbu. Umesto da se sastane sa prosvetnim sindikatima i dogovori o načinu rešavanja ovog problema, Vlada na najgrublji način, primenjujući poznate metode sile, menja uredbu i smanjuje prava prosvetnim radnicima. Stoga pozivamo sve zaposlene koji to do sad nisu učinili da tuže državu za neplaćanja rada po IOP-u, kao i da se spreme za sindikalne akcije koje će uslediti.

– Put je probijen odlukom Vrhovnog kasacionog suda, kojom je preinačena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, negativna po zaposlenog koji je radio po IOP – kaže advokatkinja. – Reč je o iznosima za poslednje tri godine, kako već po zakonu može da se tuži, što je ukupno 150.000-160.000 dinara. Kragujevac u takvim slučajevima nije pravio razliku između onih koji rade po IOP-u 1 ili 2. Ni broj takvih učenika u odeljenju ne igra ulogu. Nekad je to jedno dete, a nekad čak osmoro, što je ozbiljan dodatni napor, jer nastavnici odnosno učitelji pritom moraju da vode računa da ne budu zapostavljeni redovni đaci, kojih u razredu neretko bude i preko 30.

Najaktuelnije su, kaže, tužbe u vezi sa naknadama za topli obrok i regresom za godišnji odmor, na mestima koja su plaćena u rangu minimalnog ličnog dohotka, što je trenutno oko 32.000 dinara.

Samo od decembra Mikićevićeva je predala dvadesetak takvih zahteva, na koji pravo imaju spremačice, servirke, kuvarice, domari, pa i administrativni radnici u prosveti, budući da su deo javnih službi. Ideju da se ovi radnici masovno pobune dala je odluka Vrhovnog kasacionog suda za koju se saznalo u septembru 2020. Prema njoj je zaposlena u Kliničkom centru Vojvodine, koja radi kao spremačica, uspela da ostvari ovo svoje pravo, iako je Apelacioni sud u Novom Sadu njenu tužbu, podnetu 2015, najpre odbio kao neosnovanu.

– Proces je trajao punih pet godina i odnosio se na potraživanje nadoknade za prethodne tri godine (2012–2015). Veštačenje se vršilo prema odredbi 32, koja je propisivala da 15 odsto od prosečne plate u Republici Srbiji čini naknada za topli obrok, a 75 odsto regresiranje godišnjeg odmora. Gruba procena je da bi primanje koje je na ovaj način uskraćeno zaposlenom moglo iznositi preko 200.000 dinara, i to bez kamata. Koliko će trajati novi takvi slučajevi zavisi od ponašanja tužene strane, da li će delimično ili potpuno priznati odluku, osporavati je, predložiti dokaze... Ovde se postavlja i pitanje koji je poslednji propis predviđao ove naknade. Trenutno nemamo na snazi Opšti kolektivni ugovor, a poslednji koji je bio donet važio je u periodu od maja 2008. do maja 2011. – napominje Mikićevićeva.       

S. M-ć