Гомилају се тужбе у просвети: Најактуелнији топли оброк и регрес за ГО

Изненађујуће је што сви до једног буду наплаћени тек преко принудног извршног поступка, јер ово пролонгирање правноснажне извршне пресуде додатно повећава издатке стране која губи, у овом случају државе.

Задовољење правде најчешће се тражи када су у питању трошкови превоза, накнаде рада по индивидуалном образовном плану (ИОП 1 и 2), топли оброци и регреси за годишњи одмор, каже адвокаткиња Уније синдиката просветних радника Србије из Крагујевца Биљана Микићевић у онлајн емисији „Просвета има реч”.

– Сам Уговор о раду, који потписују запослени у образовању и директор школе, предвиђа право на надокнаду трошкова превоза – додаје она. – Међутим, још увек има локалних самоуправа које не схватају позитивно ову правну регулативу. У овом тренутку, рецимо у Александровцу, имам преко 70 таквих спорова. Апелациони суд у Крагујевцу потврдио је неколико успешних пресуда, али локалним самоуправама ни то није довољно да мало попусте.

Индивидуални образовни план, који подразумева упрошћавање односно креирање садржаја како би ученику било лакше да савлада градиво, предвиђен је за децу са инвалидитетом и сметњама у учењу и развоју која похађају редовне школе. Према последњој уредби Владе Републике Србије о коефицијентима, учитељи и наставници који раде са таквим ђацима имају право на увећање зараде од 10 одсто, објашњава Биљана Микићевић.

Следе синдикалне акције

У међувремену је Влада Републике Србије на својој седници 4. марта донела одлуку о промени Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, чиме се основним и средњим школама укида додатак за запослене који раде са децом по индивидуалном образовном програму.

– Када је синдикат указивао на проблем са плаћањем запослених који раде по ИОП-у, из МПНТР-а је одговорено да запослени немају право на додатак – каже професор из Зрењанина и потпредседник УСПРС-а Звонимир Јовић. – Када смо кренули са тужбама и на Врховном касационом суду доказали да смо у праву, Влада одлучује да промени уредбу. Уместо да се састане са просветним синдикатима и договори о начину решавања овог проблема, Влада на најгрубљи начин, примењујући познате методе силе, мења уредбу и смањује права просветним радницима. Стога позивамо све запослене који то до сад нису учинили да туже државу за неплаћања рада по ИОП-у, као и да се спреме за синдикалне акције које ће уследити.

– Пут је пробијен одлуком Врховног касационог суда, којом је преиначена пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, негативна по запосленог који је радио по ИОП – каже адвокаткиња. – Реч је о износима за последње три године, како већ по закону може да се тужи, што је укупно 150.000-160.000 динара. Крагујевац у таквим случајевима није правио разлику између оних који раде по ИОП-у 1 или 2. Ни број таквих ученика у одељењу не игра улогу. Некад је то једно дете, а некад чак осморо, што је озбиљан додатни напор, јер наставници односно учитељи притом морају да воде рачуна да не буду запостављени редовни ђаци, којих у разреду неретко буде и преко 30.

Најактуелније су, каже, тужбе у вези са накнадама за топли оброк и регресом за годишњи одмор, на местима која су плаћена у рангу минималног личног дохотка, што је тренутно око 32.000 динара.

Само од децембра Микићевићева је предала двадесетак таквих захтева, на који право имају спремачице, сервирке, куварице, домари, па и административни радници у просвети, будући да су део јавних служби. Идеју да се ови радници масовно побуне дала је одлука Врховног касационог суда за коју се сазнало у септембру 2020. Према њој је запослена у Клиничком центру Војводине, која ради као спремачица, успела да оствари ово своје право, иако је Апелациони суд у Новом Саду њену тужбу, поднету 2015, најпре одбио као неосновану.

– Процес је трајао пуних пет година и односио се на потраживање надокнаде за prеthodnе три године (2012–2015). Вештачење се вршило према одредби 32, која је прописивала да 15 одсто од просечне плате у Републици Србији чини накнада за топли оброк, а 75 одсто регресирање годишњег одмора. Груба процена је да би примање које је на овај начин ускраћено запосленом могло износити преко 200.000 динара, и то без камата. Колико ће трајати нови такви случајеви зависи од понашања тужене стране, да ли ће делимично или потпуно признати одлуку, оспоравати је, предложити доказе... Овде се поставља и питање који је последњи пропис предвиђао ове накнаде. Тренутно немамо на снази Општи колективни уговор, а последњи који је био донет важио је у периоду од маја 2008. до маја 2011. – напомиње Микићевићева.       

С. М-ћ