Godišnje 200 dece bude ostavljeno u ustanovi u Zvečanskoj
BEOGRAD: Zamenik direktora Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj Ljubiša Jovanović izjavio je za RTS da su razlozi koje majke imaju da ostave decu na ulici vrlo individualni, a da o slučajevima poput onog u Kragujevcu nije odgovorno pričati kada ne znate podatke.
Međutim, kako je dodao, iz iskustva se zna da se tu nešto ozbiljno desi, što nije kratkoročno, već je nešto što traje dugo, kao kriza u porodici.
"Obično nije nešto što je kratkoročno, već je nešto što traje dugo, kao kriza u porodici. Vrlo često se dešava da se radi o oboljenju kod roditelja, najčešće duševnom, da imaju vrlo teške životne uslove, vrlo često se radi o konfliktima unutar porodice koji dugo traju, ili su konflikti relativno kratkog veka, ali su akutni, naročito kod mladih roditelja koji se ne slažu oko toga kako brinuti o deci", objašnjava Jovanović.
Što se tiče slučajeva kada majke ostavljaju decu dva sata po rođenju, Jovanović kaže da se tu nešto dešavalo pre trudnoće i u trudnoći, tako da to obično traje i po godinu dana.
Godišnje 200 dece bude ostavljeno u ustanovi u Zvečanskoj, koja je sinonim za napuštenu decu.
Priče sa kojima su se susreli, navodi Jovanović, vrlo su raznolike.
"Najveći broj dece dolazi iz bioloških porodica i najveći broj dece je smešten kod nas uz saglasnost roditelja, čak vrlo često i na inicijativu roditelja. Neki roditelji prepoznaju da ne mogu da brinu o detetu ili ne mogu privremeno da brinu, i u tim porodicama obično ima, prema nekim istraživanjima, od tri do 17 faktora ili problema koje oni imaju", istakao je Jovanović.
U srpskom društvu se, ukazuje, neguje ideja da je siromaštvo glavni faktor napuštanja dece.
Međutim, navodi, siromaštvo je faktor u 80 odsto slučajeva.
"Prema našem zakonu, to ne sme da bude glavni faktor koji uslovljava. Mora da se pruži materijalna podrška porodici, koja kod nas objektivno, zbog male socijalne pomoći, često nije nije dovoljna", napominje Jovanović.
Prvo, ističe, mora da se pomogne porodici da prevaziđe probleme i tu treba da reaguje Centar za socijalni rad.
"Taj centar često nema dovoljno resursa i mehanizama da bi se dugotrajno intenzivno bavio porodicom, pa je u našoj sredini uz pomoć Unicefa prethodnih godina i naša ustanova pružala jednu uslugu koja se zvala porodični saradnik. Ta usluga trenutno ne funkcioniše u državnom sistemu, neke organizacije civilnog društva pružaju tu uslugu. Ona se pokazala izuzetno dobro. Na državnom nivou se čeka donošenje zakona, ali je neizvesno kada će se doneti. Ono što je prioritet jeste da se ta usluga što pre se ustali u sistemu i da je pružaju državne službe", kaže Jovanović.
Porodičnog saradnika, objašnjava, angažuje centar za socijalni rad, koji definiše šta treba da uradi porodica da bi popravila situaciju, ako dete na primer ne ide u školu ili su roditelji alkoholičari ili imaju druge vrste problema.