Fondacija Laza Kostić neumorni promoter vrednosti
U Fondaciji sam zbog ljubavi prema nečemu što želim da pređe u afirmaciju života, a to je da Laza Kostić i svi naši velikani ne budu samo neki datumi, neka knjiga u biblioteci, već širi organizam koji teče kroz ljude da bi bili svesni svoje duhovnosti i svog nacionalnog identiteta.
Mi jesmo bogat narod, naša kultura jeste bogata. Samo smo mi ti koji moramo biti svesni onog što su nam drugi ostavili. Lazi je ova ravnica bila tesna, njegov duh je bio silovit, on je verovatno bio u nekom nebeskom dosluhu sa Šekspirom, jer je njegova jaka leksika našla u Šekspiru svoje mesto. U ovim teškim vremenima, u kojima se borimo za mesto kulture, moramo mladima da prezentujemo nešto što može da ih pokrene u tu duhovnost, u taj životno nasušni hleb koji se zove kultura. Narod bez kulture je mali narod, a mi to nikada nismo bili. Ne treba ni sada to da dozvolimo, jer imamo velike miraze koje su ostavili veliki ljudi, ovako je pre mesec dana, na završnici trodnevne svetkovine Fondacije Laza Kostić „Kostić Lazi na zvezdanoj stazi“ u Somboru, govorila legandarna glumica Mira Banjac, odslikavši tim rečima na najbolji način suštinu delovanja ove fondacije.
Marina u ulozi pijaniste
U najnovijoj aktivnosti Fondacije, priređivanju koncerata za pacijente u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici u saradnji sa Društvom lekara Vojvodine, oslanjajući se na praksu u londonskim bolnicama, Marina Milić Radović do sada je igrala ulogu organizatora. Međutim, poželela je da doprinos da i kao umetnik, pa će koncert „Ima jedan sat u meni“ sa delima Baha, Betovena i Šopena pretpremijerno izvesti u Institutu za onkologiju.
Iako Fondacija, osnovana u Londonu 1991. povodom 150 godina od rođenja Laze Kostića, u prvi plan stavlja velikana srpskog naroda i jednog od najvećih domaćih pesnika 19. veka, somborska svečanost bila je posvećena njegovoj supruzi, Julijani dr Laze Kostića, rođenoj Palanački, kako se potpisivala, velikoj dobrotvorki, koja je uprkos svojim zadužbinarskim delima ostala u senci nadaleko poznatog supruga. Nedugo pošto je uspešno realizovan ovaj trodnevni program koji u sebi nosi inicijativu da se pored Lazine klupe u Somboru ili na balkonu njihove kuće postavi Julijanina statua, Fondacija se upustila u još jedan poduhvat s istom namerom – kako bi još jednom dobrotvoru pribavila nezaborav.
Reč jeo dobrotvoru Matice srpske i prvom zadužbinaru Fondacije Tomislavu V. Miliću, o kom je na Tomindan iz štampe izašlo drugo izdanje knjige pesama „Ima jedan sat u meni“. Njemu u čast, u instituciji koju je izuzetno voleo i cenio, Matici srpskoj, 26. oktobra u 19 sati osnivač Fondacije, pijanistkinja i profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, i njegova kći, Marina Milić Radović održaće koncert.
Marina Milić Radović i sin Nikolaj foto: Privatna arhiva
„Tata je bio advokat, i samo iz ljubavi je pisao pesme“,priča Marina Milić Radović.“ Počeo je da piše kad sam bila u Londonu, daljina i nemogućnost stalne komunikacije navela ga je da napiše 1985. godine prvu pesmu. To je bila poezija za ličnu upotrebu, mada je jedna pesma, stručnjaci je ocenjuju kao antologijsku, pročitana na proslavi Pravoslavne akademije u Libertvilu, nastavila da živi. Nakon njegove smrti, pre 12 godina brat i ja izdali smo knjigu njegovih pesama čije drugo izdanje je sada izašlo iz štampe. Mislila sam da posvetim taj koncert mom ocu ne samo zbog toga, nego zato što je on bio veliki dobrotvor Matice srpske. Božidar Kovaček, nekadašnji predsednik Matice, svojevremeno je za mog oca napisao da „njegovo delovanje u Matici i kada je u potpunoj meri bilo profesionalne prirode, nikada nije bilo sa materijalnom naknadom. Svoja znanja, svoj trud, a nadasve dobru volju, poklanjao je svestan da time učestvuje u naporima za opšte dobro i civilizacijski napredak, što i jeste cilj Matice srpske”. Moj otac je znao je potrebu negovanja korena i kulture.“
Zorica Milosavljević
Lazini amabasadori i vitezovi
U okviru raznovrsnog delovanja Fond „Laza Kostić“ okupio je grupu volontera - srednjoškolaca i studenata. Ova grupa mladih ljudi nosi naziv Lazini ambasadori, a ime je dobila po ugledu na Glob ambasadore, koje Šekspirov teatar bira i obučava po potrebi i na različitim projektima. Fondacija za osobito značajna dela dodeljuje i titule vitezova. Do sada su proglašena tri: australijski pijanista Pijers Lejn, koji se usudio 1999. da svira Mokranjčeva dela u Londonu kada to nije bilo popularno i moglo je da naškodi njegovoj karijeri; dizajner Atila Kapitanj koji izvrsnim, visokokvalitetnim i nadasve prepoznatljivim dizajnom ugrađuje sebe nesebično već više od deceniju u Fondaciju i prof. dr Dragan Dankuc, zato što je otvorio vrata Društva lekara i Instituta u Kamenici umetnicima koji svojim muziciranjem žele da odagnaju sumorne misli teškim bolesnicima.