FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA DOJKE Pored PORODIČNOG NASLEĐA veliki uticaj imaju ALKOHOL I DUVAN
Najjači faktor rizika za nastanak raka dojke je ženski pol, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
- Verovatnoća obolevanja od ove maligne bolesti je 100 puta veća kod žena nego kod muškaraca, što znači da se oko 99 odsto slučajeva raka dojke javlja kod žena, dok se kod muškaraca ova dijagnoza postavlja u oko 0,5–1 odsto slučajeva. Lečenje raka dojke kod muškaraca sledi iste protokole lečenja kao i kod žena – navode u Institutu “Batut”.
Određeni faktori povećavaju rizik od nastanka raka dojke, kao što je starija životna dob. Kako objašnjavaju u „Batutu“ stope obolevanja i umiranja od raka dojke se povećavaju sa godinama života. Otprilike polovina slučajeva raka dojke javlja se kod žena koje nemaju drugi prepoznatljiv faktor rizika osim pola (ženski) i uzrasta (preko 40 godina).
Faktori rizika za nastanak bolesti može da bude i genetska predispozicija.
- Pozitivna porodična istorija raka dojke, odnosno pozitivna porodična anamneza povećava rizik za nastanak raka dojke, pogotovo ukoliko je u porodici bilo više od jednog obolelog bliskog rođaka. Međutim, većina žena kod kojih je dijagnostikovan rak dojke nema poznatu porodičnu istoriju bolesti. Nedostatak pozitivne porodične istorije ne znači nužno da je žena u smanjenom riziku – upozoravaju u „Batutu“.
Određene nasledne mutacije značajno povećavaju rizik od nastanka raka dojke, pri čemu su najdominantnije mutacije gena BRKA1, BRKA2 i PALB-2. Smatra se da je karcinom dojke kod pet do 10 odsto svih obolelih žena povezan sa mutacijama u genima BRKA1 i BRKA2. Žene kod kojih su otkrivene mutacije u ovim genima mogu razmotriti strategije za smanjenje rizika, kao što su hirurško uklanjanje obe dojke ili strategije hemoprevencije.
Štetna upotreba alkohola i pušenje
Konzumacija alkohola i pušenje predstavljaju faktore rizika za nastanak brojnih hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući i maligne bolesti. Rizik za nastanak karcinoma dojke povećavaju i prethodne proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, kao i izloženost zračenju i fizička neaktivnost.
- Dužina reproduktivnog perioda može povećati rizik od nastanka raka dojke. Rana menarha, pre 12 godina, odnosno godine kada su počeli menstrualni ciklusi i kasna menopauza, posle 55 godina, odnosno godine kada su prestali menstrualni ciklusi, kao i prva trudnoća u kasnijem uzrasnom dobu i manji broj trudnoća mogu povećati rizik za nastanak raka dojke. Sa druge strane, smatra se da dojenje ima protektivni efekat i da smanjuje rizik za nastanak karcinoma dojke.
Takođe, gojaznost i to pogotovo postmenopauzalna gojaznost, povećava rizik za nastanak karcinoma dojke zbog sinteze endogenih estrogenih hormona u masnom tkivu. Upotreba egzogenih polnih hormona, pogotovo postmenopauzalna hormonalna terapija, može da poveća rizik za nastanak raka dojke.
Neke od faktora rizika za nastanak raka dojke nije moguće menjati, kao što su pol, životna dob, genetska predispozicija i reproduktivni faktori, dok je na druge faktore rizika moguće uticati.
- Pravilna izbalansirana ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje izloženosti zračenju, konzumacije alkohola, cigareta i izbegavanje stresa mogu pozitivno delovati na zdravlje i prevenciju bolesti – savetuju u „Batutu“.
LJ. Petrović
