ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ДОЈКЕ Поред ПОРОДИЧНОГ НАСЛЕЂА велики утицај имају АЛКОХОЛ И ДУВАН
Најјачи фактор ризика за настанак рака дојке је женски пол, кажу у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
- Вероватноћа оболевања од ове малигне болести је 100 пута већа код жена него код мушкараца, што значи да се око 99 одсто случајева рака дојке јавља код жена, док се код мушкараца ова дијагноза поставља у око 0,5–1 одсто случајева. Лечење рака дојке код мушкараца следи исте протоколе лечења као и код жена – наводе у Институту “Батут”.
Одређени фактори повећавају ризик од настанка рака дојке, као што је старија животна доб. Како објашњавају у „Батуту“ стопе оболевања и умирања од рака дојке се повећавају са годинама живота. Отприлике половина случајева рака дојке јавља се код жена које немају други препознатљив фактор ризика осим пола (женски) и узраста (преко 40 година).
Фактори ризика за настанак болести може да буде и генетска предиспозиција.
- Позитивна породична историја рака дојке, односно позитивна породична анамнеза повећава ризик за настанак рака дојке, поготово уколико је у породици било више од једног оболелог блиског рођака. Међутим, већина жена код којих је дијагностикован рак дојке нема познату породичну историју болести. Недостатак позитивне породичне историје не значи нужно да је жена у смањеном ризику – упозоравају у „Батуту“.
Одређене наследне мутације значајно повећавају ризик од настанка рака дојке, при чему су најдоминантније мутације гена БРКА1, БРКА2 и ПАЛБ-2. Сматра се да је карцином дојке код пет до 10 одсто свих оболелих жена повезан са мутацијама у генима БРКА1 и БРКА2. Жене код којих су откривене мутације у овим генима могу размотрити стратегије за смањење ризика, као што су хируршко уклањање обе дојке или стратегије хемопревенције.
Штетна употреба алкохола и пушење
Конзумација алкохола и пушење представљају факторе ризика за настанак бројних хроничних незаразних болести, укључујући и малигне болести. Ризик за настанак карцинома дојке повећавају и prеthodnе пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, као и изложеност зрачењу и физичка неактивност.
- Дужина репродуктивног периода може повећати ризик од настанка рака дојке. Рана менарха, пре 12 година, односно године када су почели менструални циклуси и касна менопауза, после 55 година, односно године када су престали менструални циклуси, као и прва трудноћа у каснијем узрасном добу и мањи број трудноћа могу повећати ризик за настанак рака дојке. Са друге стране, сматра се да дојење има протективни ефекат и да смањује ризик за настанак карцинома дојке.
Такође, гојазност и то поготово постменопаузална гојазност, повећава ризик за настанак карцинома дојке због синтезе ендогених естрогених хормона у масном ткиву. Употреба егзогених полних хормона, поготово постменопаузална хормонална терапија, може да повећа ризик за настанак рака дојке.
Неке од фактора ризика за настанак рака дојке није могуће мењати, као што су пол, животна доб, генетска предиспозиција и репродуктивни фактори, док је на друге факторе ризика могуће утицати.
- Правилна избалансирана исхрана, редовна физичка активност, избегавање изложености зрачењу, конзумације алкохола, цигарета и избегавање стреса могу позитивно деловати на здравље и превенцију болести – саветују у „Батуту“.
Љ. Петровић