Danas usvajanje Deklaracije o zaštiti životne sredine

Usvajanje tog dokumenta bilo bi dobra vest, korak u zaštiti naše planete.

– Polazeći od prava čoveka po Ustavu na zdravu životnu sredinu, Republika Srbija i AP Vojvodina su po Ustavu odgovorne za zaštitu životne sredine – kaže za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić, koji će danas poslanicima obrazložiti dokument. – Suočena s nagomilanim problemima savremenog društva koji se više ne mogu gurati pod tepih, Pokrajinska vlada je usvojila Deklaraciju o zaštiti životne sredine u Vojvodini i predložila je Skupštini Vojvodine na usvajanje. 

Deklaracijom su obuhvaćene mere i aktivnosti na zaštiti prirodnih vrednosti i biološke raznovrsnosti, unapređenju sistema zaštićenih područja, povećanju pošumljenosti, saradnja s opštinama u realizaciji programa za otklanjanje štete nanete eko-sistemima zbog bacanja proizvoda izrađenih od plastike i drugo. Suština dokumenta je, kako navodi Galić, izražena u rečenici poslednjeg pasusa dokumenta koji kaže:

„Svesni neophodnosti obezbeđivanja finansijskih sredstava za održive investicije i unapređenje održivih poslovnih modela, Autonomna Pokrajina Vojvodina preko svojih organa pružaće svu potrebnu podršku projektima kojima se konkuriše za sredstva iz programa i fondova Evropske unije, Ujedinjenih nacija i međunarodnih organizacija.”

Taj deo dokumenta, objašnjava Galić, daje pravnu osnovu da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine sufinansira izradu projektneo-tehničke dokumentacije i iz oblasti zaštite životne sredine. Do sada to nije bilo moguće, i Sekretarijat je sufinansirao samo izradu projekata iz urbanizma.

– O tome koliko je skupa izrada tih dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine svedoči i primer da, kad smo od lokalnih samouprava zatražili da nam dostave projektnu dokumentaciju za izgradnju prečistača otpadnih voda, od 45 opština u Vojvodini samo ih je četiri imalo – ističe Galić.

Navodi da Deklaracija predviđa i mere koje će Pokrajinska vlada preduzeti putem svojih organa u obrazovanju mladih s ciljem sticanja znanja i podizanja svesti o značaju unapređenja zaštite životne sredine.

– Pokrajina već deset godina radi na projektu „Čistije i zelenije škole”. Ove godine u njemu učestvuje 128 škola, ali smatramo da to nije dovoljno i da se može učiniti više. Takođe ćemo podsticati rad institucija javne uprave i naučnoistrživačkih i obrazovnih institucija koje se bave životnom sredinom, a razvijaćemo saradnju i s organizacijama civilnog društva – dodao je sekretar. 

Kako navodi, Pokrajinska vlada će se angažovati na povećanju pokrivenosti šumama, koje su u Vojvodini zastupljene na svega 6,51 odsto teritorije. Pošumljenost Srbije je 27 odsto, a Evropske unije između 30 i 40. Deklaracijom se predviđa i rok do 2020. godine za povlačenje iz prodaje plastičnih kesa u Vojvodini. Takođe će se preduzeti mere da ustanove čiji je osnivač Pokrajina do kraja 2024. godine pripreme projektnu dokumentaciju na osnovu koje će, najkasnije do kraja 2029. godine postojeće sisteme za zagrevanje objekata koje koriste mazut i ugalj zameniti energetski efikasnim sistemima. Dokument predviđa i da se u saradnji s organima gradova: Novi Sad, Vršac, Zrenjanin, Kikinda, Pančevo, Sombor, Sremska Mitrovica i Subotica, u narednih deset godina zajednički prioritetno podstiče unapređenje javnog gradskog prevoza nabavkom ekološki prihvatljivih vozila.

Kazao je i da Deklaracija predviđa promovisanje koncepta cirkularne ekonomije, koja, za razliku od današnjeg sistema linearne ekonomije, podrazumeva integrisanje ekonomije u upravljanju otpadom, odnosno da se iz otpada iskoristi sve što može, a ono što ne može – da se deponuje ili spaljuje. 

– Nastojaćemo da unapredimo sistem zaštićenih područja. U Vojvodini imamo zaštićena područja prvog, drugog i trećeg stepena i sada je svega 6,5 procenata teritorija proglašeno zaštićenim područjem. Po direktivima Evropske unije, neophodno je imati najmanje 12 procenata – kaže Galić. – Pojačaćemo i sistem monitoringa svih faktora koji ugrožavaju životnu sredinu. Poseban osvrt u deklaraciji se daje nacionalnom parku Fruška gora i svim faktorima koji ga ugrožavaju.

E. Marjanov