Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Dan Ćirila i Metodija, kao državni praznik

11.01.2018. 09:20 09:23
Piše:
Foto: Ilustracija

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uveren je da će Srbija ove godine proslaviti Dan Ćirila i Metodija kao državni praznik, čime će se, kako ističe, “nadoknaditi kulturološki zaostatak” u odnosu na druge slovenske zemlje.

Inicijativa da 24. maj ubuduće bude državni praznik potekla je iz Ministarstva kulture, ali je predlaganje Narodnoj skupštini nadležnost Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

- Mi smo u ovom trenutku jedina slovenska zemlja u kojoj Dan Ćirila i Metodija nije državni praznik. Sve druge države obeležavaju to kao državni praznik i kao neradan dan - rekao je Vukosavljević na konferenciji za novinare.

Odgovarajući na pitanja novinara, ministar je naglasio da treba biti obazriv prema neradnim danima, jer ih ima dosta, pa je njihov predlog da Dan Ćirila i Metodija bude državni praznik koji će se obeležavati radno.

Rrazlog za inicijativu je, kako ističe, jasan sam po sebi, imajući u vidu neprocenjiv značaj Ćirila i Metodija za ukupan slovenski svet i da je “reč o istorijskom i kulturološkom utemeljenju”.

- Ako poslanici pozitivno budu reagovali, mi ćemo nadoknaditi kulturološki zaostatak u simlboličkoim polju - dodao je Vukosavljević i naglasio da svi praznici imaju svoju simboliku.

- Mislimo da obeležavanje dela i uspomene na Ćirila i Metodija dolična i razumna stvar i temelji se na principima klulturne politike ovog ministarstva - istakao je Vukosavljević.

Sveti Ćirilo i Metodije, Ćirilo i Metodije bili su braća iz Soluna, koji su širili pismenost i hrišćanstvo među Slovenima u Velikomoravskoj kneževini i Panoniji. “Slovenski apostoli“, kako su ih zvali, učinili su mnogo na razvijanju i negovanju kulture i identiteta Slovena, napravivši njihovo prvo pismo - glagoljicu. Nakon njihove smrti njihovi učenici Kliment i Naum nastavili su njihov prosvetiteljski rad, osmislivši i slovensko pismo, urađeno na osnovu grčkog brzopisa, i nazvavši ga u čast svog učitelja Ćirila - ćirilica.

Ćirilicom danas, pored Srba, pišu i Bugari, Makedonci, Rusi, Crnogorci, Bošnjaci, ali i brojni narodi zemalja bivših članica Sovjetskog Saveza (Čečeni, Abhazi, Turkmenistanci, ali i Kurdi, Tatari, Mongoli). Dungani, islamizovani Kinezi iz Kazahstana koji govore jednim dijalektom mandarinskog kineskog, takođe koriste ćirilicu.

Pravoslavna crkva praznik Svetog Ćirila i Metodija proslavlja 24. maja. Kao državni praznik, Dan slovenske pismenosti i kulture, 24. maja obeležava se u Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj, Makedoniji, a 5. jula u Slovačkoj i Češkoj. Dan slovenske pismenosti i kulture u Srbiji se obeležavao sporadično, na inicijativu kulturnih institucija, ali ne i obavezno. Matica srpska od 2012. godine redovno obeležava Dan slovenske pismenosti i kulture i Svetog Ćirila i Metodija.

I. V.

Piše:
Pošaljite komentar