Дан Ћирила и Методија, као државни празник

Иницијатива да 24. мај убудуће буде државни празник потекла је из Министарства културе, али је предлагање Народној скупштини надлежност Министарства за рад, борачка и социјална питања.

- Ми смо у овом тренутку једина словенска земља у којој Дан Ћирила и Методија није државни празник. Све друге државе обележавају то као државни празник и као нерадан дан - рекао је Вукосављевић на конференцији за новинаре.

Одговарајући на питања новинара, министар је нагласио да треба бити обазрив према нерадним данима, јер их има доста, па је њихов предлог да Дан Ћирила и Методија буде државни празник који ће се обележавати радно.

Rrazlog за иницијативу је, како истиче, јасан сам по себи, имајући у виду непроцењив значај Ћирила и Методија за укупан словенски свет и да је “реч о историјском и културолошком утемељењу”.

- Ако посланици позитивно буду реаговали, ми ћемо надокнадити културолошки заостатак у симлболичкоим пољу - додао је Вукосављевић и нагласио да сви празници имају своју симболику.

- Мислимо да обележавање дела и успомене на Ћирила и Методија долична и разумна ствар и темељи се на принципима клултурне политике овог министарства - истакао је Вукосављевић.

Свети Ћирило и Методије, Ћирило и Методије били су браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. “Словенски апостоли“, како су их звали, учинили су много на развијању и неговању културе и идентитета Словена, направивши њихово прво писмо - глагољицу. Након њихове смрти њихови ученици Климент и Наум наставили су њихов просветитељски рад, осмисливши и словенско писмо, урађено на основу грчког брзописа, и назвавши га у част свог учитеља Ћирила - ћирилица.

Ћирилицом данас, поред Срба, пишу и Бугари, Македонци, Руси, Црногорци, Бошњаци, али и бројни народи земаља бивших чланица Совјетског Савеза (Чечени, Абхази, Туркменистанци, али и Курди, Татари, Монголи). Дунгани, исламизовани Кинези из Казахстана који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу.

Православна црква празник Светог Ћирила и Методија прославља 24. маја. Као државни празник, Дан словенске писмености и културе, 24. маја обележава се у Русији, Украјини, Бугарској, Македонији, а 5. јула у Словачкој и Чешкој. Дан словенске писмености и културе у Србији се обележавао спорадично, на иницијативу културних институција, али не и обавезно. Матица српска од 2012. године редовно обележава Дан словенске писмености и културе и Светог Ћирила и Методија.

И. В.