Apel za moratorijum na mini HE na Zapadnom Balkanu
SARAJEVO: Ekološka udruženja iz jugoistočne Evrope pozvale su danas vlade država Zapadnog Balkana, gde se planira gradnja oko 2.700 mini hidroelektrana na hitno uvedu moratorij na tu gradnju i na reviziju planova takvih energetskih objekata kako bi se sprečilo uništavanje okoline koja može imati dramatične posledice.
Ovaj apel upućen je na kraju trodnevne konferencije održane u Sarajevu pod pokroviteljstvom vlade Češke i uz učešće ekoloških aktivista nevladinih udruženja Arnika iz Češke, Centra za životnu sredinu iz Bosne i Hercegovine i Vorld Vajid Fund for Nejčr Adria iz Zagreba.
Udruženja su usvojila Deklaraciju o ekološki prihvatljivom korišćenju reka zapadnog Balkana. Usvajanjem Deklaracije o ekološki prihvatljivom korištenju reka zapadnog Balkana podržali su napore da se ozbiljno razmotre potencijalne štetne posledice masovne gradnje hidroelektrana u regiji.
"Podržavamo inicijativu da se kontaktiraju nadležne institucije zemalja zapadnoga Balkana sa zahtevom za morator na izgradnju hidroelektrana i za revidiranje svih usvojenih strategija i planova i programa i drugih strateških dokumenata koji direktno i indirektno utiču na upravljanje rekama", navodi se u Deklaraciji.
Na području zapadnog Balkana planira se gradnja oko 2.700 mini hidroelektrana
Učesnici sarajevske konferencije smatraju da o borbi za zaštitu reka na zapadnom Balkanu zavisi i sudbina s njima povezanih ekosistema, a sada su direktno ugroženi zbog planova za izgradnju velikog broja hidroelektrana.
Prema dostupnim informacijama, na području zapadnog Balkana planira se gradnja oko 2.700 mini hidroelektrana, a samo u BiH na 244 reke oko 300. Uprkos pretpostavkama da takve hidroelektrane proizvode čistu energiju, ekolozi upozoravaju da njihova izgradnja i rad uzrokuju trajnu štetu životnoj sredini i lokalnom stanovništvu.
"Ne moramo prekomerno koristiti svoje prirodno nasleđe radi zarade nekoliko ljudi ili privatnih firmi" Od vlasti u svojim zemljama traže da se ukinu finansijske podrške za izgradnju malih hidroelektrana jer one ne proizvode obnovljivu energiju.
"Ne moramo prekomerno koristiti svoje prirodno nasleđe radi zarade nekoliko ljudi ili privatnih tvrtki. Postoje i druge, povoljnije alternative. Sportske aktivnosti, turizam, vodosnabdevanje i tradicionalna upotreba reka su primeri kako iskoristiti svoje ogromne vodne resurse na način koji bi stvorio više radnih mesta i stvorio više prihoda za lokalne zajednice“, izjavila je Irma Popović Dujmović.