Апел за мораторијум на мини ХЕ на Западном Балкану
САРАЈЕВО: Еколошка удружења из југоисточне Европе позвале су данас владе држава Западног Балкана, где се планира градња око 2.700 мини хидроелектрана на хитно уведу мораториј на ту градњу и на ревизију планова таквих енергетских објеката како би се спречило уништавање околине која може имати драматичне последице.
Овај апел упућен је на крају тродневне конференције одржане у Сарајеву под покровитељством владе Чешке и уз учешће еколошких активиста невладиних удружења Арника из Чешке, Центра за животну средину из Босне и Херцеговине и Ворлд Вајид Фунд фор Нејчр Адриа из Загреба.
Удружења су усвојила Декларацију о еколошки прихватљивом коришћењу река западног Балкана. Усвајањем Декларације о еколошки прихватљивом кориштењу река западног Балкана подржали су напоре да се озбиљно размотре потенцијалне штетне последице масовне градње хидроелектрана у регији.
"Подржавамо иницијативу да се контактирају надлежне институције земаља западнога Балкана са захтевом за моратор на изградњу хидроелектрана и за ревидирање свих усвојених стратегија и планова и програма и других стратешких докумената који директно и индиректно утичу на управљање рекама", наводи се у Декларацији.
На подручју западног Балкана планира се градња око 2.700 мини хидроелектрана
Учесници сарајевске конференције сматрају да о борби за заштиту река на западном Балкану зависи и судбина с њима повезаних екосистема, а сада су директно угрожени због планова за изградњу великог броја хидроелектрана.
Према доступним информацијама, на подручју западног Балкана планира се градња око 2.700 мини хидроелектрана, а само у БиХ на 244 реке око 300. Упркос претпоставкама да такве хидроелектране производе чисту енергију, еколози упозоравају да њихова изградња и рад узрокују трајну штету животној средини и локалном становништву.
"Не морамо прекомерно користити своје природно наслеђе ради зараде неколико људи или приватних фирми" Од власти у својим земљама траже да се укину финансијске подршке за изградњу малих хидроелектрана јер оне не производе обновљиву енергију.
"Не морамо прекомерно користити своје природно наслеђе ради зараде неколико људи или приватних твртки. Постоје и друге, повољније алтернативе. Спортске активности, туризам, водоснабдевање и традиционална употреба река су примери како искористити своје огромне водне ресурсе на начин који би створио више радних места и створио више прихода за локалне заједнице“, изјавила је Ирма Поповић Дујмовић.