SA NJIVE U PLASTENIK: Siniša Živanov iz Kovilja sa prvim mrazevima prelazi sa tikvica na kelerabu
Sezona povrća na otvorenom prostoru stigla je do kraja. Na njivama se još seče karfiol i kupus, a sezona tikvica završila se ovih dana sa prvim mrazom.
Zato neki povrtari menjaju način proizvodnje, jer posle povrća na otvorenom prostoru počinju da rade povrće u zaštićenom prostoru.
Tako Siniša Živanov iz Kovilja kod Novog Sada posle sezone tikvica nastavlja da u zatvorenom prostoru gaji kelerabu.
Za Dnevnik kaže da je za prinosom tikvica zadovoljan. Imao ih je, otprilike, isto kao i prošle godine, prve su dospele već 23. aprila.
- Kao toploljubivoj biljci nisu joj smetale vrućine, a protiv suše sam se borio navodnjavanjem, jer bez sistema za navodnjavanje nemoguće je gajiti povrće. Osim što sam potrošio goriva za navodnjavanje, imao sam i troškove za seme, koje godinama koristim, i to iz Holandije. I još za sezonske radnike koji su ih sekli za prodaju - naglasio je Živanov.
On napominje da još nije podvukao crtu pa ne zna ni koliko je uložio novca u proizvodnju, a ni koliko zaradio. - Jedino što znam jeste da mi je za tikvice trebalo više novca nego za kelerabu. Cena tikvica je oscilirala, naveliko se kretala od 20 do 70 dinara, a na pijacama kilogram vredeo od 70 do 120 dinara. Generalno, srednja cena bila je veća ove godina, ali za koliko, to još tačno ne znam.
Gajiti više godina
Povrtar Siniša Živanov davno se opredelio za kelerabu, kaže, sigurno pre 15 godina, i ima različita iskustva u gajenju.
Sa kelerabom se treba baviti više godina da bi se moglo videti prihodi. Svake pete godine se pravi obračun troškova ulaganja i prihoda i prosek izdataka i dobiti.
Tikvicu kao toploljubivu biljku, napominje, povrtari, a i potrošači imaju na poljima i na pijacama kod nas od aprila do kraja oktobra. - Do sada smo imali tikvice iz domaće proizvodnje, a ubuduće ćemo koristiti u ishrani iz uvoza jer na našim prostorima uspavaju pola godine. Imao sam ih celo proleće i leto, sve donedavno. Sada ih sezonske radnice čupaju jer ih ne vredi držati na njivi kada krenu mrazevi, pošto kao toploljubiva biljka ne uspeva na hladnoći - naveo je Živanov i naglasio da kreće sa sezonom kelerabe u zaštićenom prostoru jesen - zima, i već je ima .
- Za ovu godinu je još rano davati procene kako ću proći sa kelerabom, videćemo kada krene za prodaju, a lanjska je bila solidna ,100 dinara je sada komad na pijaci, a naveliko od 30 do 50 dinara - istakao je Živanov, dodajući da koristi holansdko seme i sve samostalno radi rasađuje i sadi.
On kaže da je gajenje kelerabe specifično i zavisi od godine do godine, bez obzira na to što je u zaštićernom prostoru. - Ako je godina sušna, onda je manje zahtevna, ali ako ima insekata koji prezime, onda ima tretiranja zatitnim sredstvima i onda su i veći troškovi ulaganja.
Z. Delić
Foto: S. Šušnjević