KOD SAVE IZ BUDISAVE ROTKVICE SE BERU U JANUARU Dok drugi čekaju proleće, u plastenicima se radi punom parom
U toku je berba rotkvica u plastenicima Save Jandrića u Budisavi kod Novog Sada, koji je proizvodnju povrća na otvorenom pre 24 godine zamenio plasteničkom.
Osim rotkvica, koje je krenuo da bere tokom januara i čijom cenom od 50 dinara naveliko je zadovoljan, u plastenicima ima i zelene salate, čiji rod treba do potrošača da stigne početkom marta, kada će započeti i rasađivanje paradajza, da bi na pijačnim tezgama bilo pre njivskog tokom juna.
Paralelno sa crvenim zlatom, Jandrić će u plastenicima rasađivati i papriku, ali samo tri kulture smenjuje tokom godine.
Za Dnevnik kaže da ima svoj rasadnik napravljen za tu namenu sa podnim grejanjem i da seme kupuje iz uvoza, da bi prinos bio dobar.
- Plastenička proizvodnja traži pažnju, svakodnevno obilaženje i radnu snagu, koja se teško nalazi i čiji je rad skup, satnica iznosi od 400 do 500 dinara. Ali je daleko isplativija od njivske, može se kontrolisati, za razliku od one na otvorenom prostoru i zato svake godine, od 2001, nastojim da je pomalo širim - naglašava Jandrić.
Samo od lešnika nema koristi
Sava Jandrić kaže da je najbolje raditi više poljoprivrednih kultura i da je zato započeo i posao sa lešnicima, ali da, za razliku od povrća, jedino nije zadovoljan lešnicima.
- Priča o lešnicima od pre 20 godina kada se govorilo da su voće budućnosti ne uklapa se u ono šta je sada u voćnjacima. U proteklih desetak godina svake godine se na voću javljaju nove bolesti. Imajući u vidu starost moga zasada, prinosi su mali, a i sa cenom na veliko nisam zadovljan, već tri godine je od 700 do 800 dinara kilogram - naveo je Jandrić.
Zadovoljan je, kaže, u pogledu cene povrća naveliko jer je realan proizvođač, ali naglašava da se samo s računicom paradajaza ne uklapa. - Rani paradajz ima dobru cenu naveliko, ali kada saberem troškove i dobit, ne ostane mi ništa. I ne umem da objasnim zašto je tako.
Mada se povrtari često bune kako im uvozno rano povrće kvari račun, Jandrić kaže da mu se čini da to nije problem u Novom Sadu, već da se sa uvoznim povrćem suočavaju povrtari s juga, gde stiže roba iz Turske, Grčke i Albanije.
- Meni deluje da to kod mene nije problem. Imam dugogodišnje kupce koji povrće prodaju na svim novosadskim pijacama. Najstariji kupac sa mnom je u poslu od početka, pune 24 godine - kaže Jandrić.
