КОД САВЕ ИЗ БУДИСАВЕ РОТКВИЦЕ СЕ БЕРУ У ЈАНУАРУ Док други чекају пролеће, у пластеницима се ради пуном паром
У току је берба ротквица у пластеницима Саве Јандрића у Будисави код Новог Сада, који је производњу поврћа на отвореном пре 24 године заменио пластеничком.
Осим ротквица, које је кренуо да бере током јануара и чијом ценом од 50 динара навелико је задовољан, у пластеницима има и зелене салате, чији род треба до потрошача да стигне почетком марта, када ће започети и расађивање парадајза, да би на пијачним тезгама било пре њивског током јуна.
Паралелно са црвеним златом, Јандрић ће у пластеницима расађивати и паприку, али само три културе смењује током године.
За Дневник каже да има свој расадник направљен за ту намену са подним грејањем и да семе купује из увоза, да би принос био добар.
- Пластеничка производња тражи пажњу, свакодневно обилажење и радну снагу, која се тешко налази и чији је рад скуп, сатница износи од 400 до 500 динара. Али је далеко исплативија од њивске, може се контролисати, за разлику од оне на отвореном простору и зато сваке године, од 2001, настојим да је помало ширим - наглашава Јандрић.
Само од лешника нема користи
Сава Јандрић каже да је најбоље радити више пољопривредних култура и да је зато започео и посао са лешницима, али да, за разлику од поврћа, једино није задовољан лешницима.
- Прича о лешницима од пре 20 година када се говорило да су воће будућности не уклапа се у оно шта је сада у воћњацима. У протеклих десетак година сваке године се на воћу јављају нове болести. Имајући у виду старост мога засада, приноси су мали, а и са ценом на велико нисам задовљан, већ три године је од 700 до 800 динара килограм - навео је Јандрић.
Задовољан је, каже, у погледу цене поврћа навелико јер је реалан произвођач, али наглашава да се само с рачуницом парадајаза не уклапа. - Рани парадајз има добру цену навелико, али када саберем трошкове и добит, не остане ми ништа. И не умем да објасним зашто је тако.
Мада се повртари често буне како им увозно рано поврће квари рачун, Јандрић каже да му се чини да то није проблем у Новом Саду, већ да се са увозним поврћем суочавају повртари с југа, где стиже роба из Турске, Грчке и Албаније.
- Мени делује да то код мене није проблем. Имам дугогодишње купце који поврће продају на свим новосадским пијацама. Најстарији купац са мном је у послу од почетка, пуне 24 године - каже Јандрић.
