NAPUSTILI GRAD I PRONAŠLI ZLATO U MALINI I KUPINI Kako su Neškovići stvorili uspešan posao

Nekada davno jedva su sastavljali kraj sa krajem, jer je Danko radio u opštini kao činovnik, a Snežana započela sa uzgojem pilića.

- U ovčijoj štali od 25 kvadrata počela sam proizvodnju pilića. Krenula sam sa 100 komada. Danko je radio u Bajinoj Bašti i po završetku radnog vremena odmah jurio u Beserovinu na imanje - kaže za Rinu ova vredna žena. 

Uz puno rada i truda, dodaje uspeli su da dođu do farme koja je brojala 2.000 pilića i posao je tada krenuo dobro.

Tada su se stekli uslovi za proširenje porodice, pa je ovaj bračni par dobio dve zlatne kćerkice. Radilo se i živelo, ali kada je s dolaskom većih marketa u Bajinu Baštu opala potražnja za njihovim domaćim pilićima, Neškovići su se okrenuli uzgoju maline, i to one organske, koja ima veću cenu.

- Kupili smo hektar placa na idealnih 500 metara nadmorske visine i na njemu posadili 56 ari maline. Sve nas je koštalo oko 23.000 evra, s tim što je zemlja u tom troškovniku bila najjeftinija. Doveli smo vodu, struju, uveli navodnjavanje kap po kap, nabavili sertifikovane sadnice  - dodaje Snežana. 

Prvi rod donela im je 2017. godina, kada su ubrali 12 tona. Naredni im je doneo 14 tona prinosa. 

Kada su odlučili da se upuste u poljoprivredu, nisu ni slutili da će ih sudbina dovesti na mesto koje je istorijski povezano s njenom porodicom.

- Sasvim slučajno smo tražili zemljište za uzgoj malina i kupina i naišli na ovu parcelu. Kasnije smo saznali da je baš ovde rođena moja prabaka. Prvo smo kupili hektar zemlje, a potom još hektar i po. Počeli smo s malinom, a ubrzo smo zasadili i 2.650 sadnica kupine - kaže Snežana.

Njihova odluka da napuste grad nije bila trenutna, ali im je boravak u prirodi postao način života.

- Grad nas guši, a ovde punimo baterije. Priroda nam prija i osećamo se ispunjeno. Na imanju je pod malinom nešto manje od hektara, dok je hektar i po pod kupinom sorte Triple Crown. Što se tiče maline, uzgajamo vilamet. Klimatski uslovi su izuzetno povoljni, jer se imanje nalazi iznad Drine, gde nema magle, a vetrovi obezbeđuju stalno strujanje vazduha - dodaje Snežana.

Sezona rada na imanju traje tokom cele godine. Posla u voćnjaku ima uvek, osim kada je sneg.

Glavna domaćica kaže da je kupina jednostavnija za uzgoj u odnosu na malinu, pa suprug i ona sami dovedu zasad do berbe. Kada je reč o radnoj snazi, angažuju desetak sezonskih radnika, od kojih su neki iz okoline, dok većina dolazi sa juga Srbije.

- Organizujemo se sa prijateljima i rodbinom koji takođe imaju zasade maline, pa zajednički obezbeđujemo radnike. Naše voće je organskog porekla, a plasman za sada nije problem. Sarađujemo sa hladnjačom iz Užica. Ipak, razmišljamo o mogućnosti prerade, ali ćemo sačekati odgovarajuće subvencije - dodaje Snežana.

Kada su u pitanju podsticaji, koristili su povraćaj sredstava za kupovinu poljoprivredne opreme.

- Dobili smo subvencije za frezu, prskalicu, tarup, električne makaze i čak akumulatorsku motiku, koja je inače vinogradarska oprema. Otkad smo je nabavili, znatno nam je olakšala rad - kažu Neškovići.

Ova priča pokazuje da spoj ljubavi prema prirodi i preduzetničkog duha može doneti ne samo miran život već i stabilan izvor prihoda.