НАПУСТИЛИ ГРАД И ПРОНАШЛИ ЗЛАТО У МАЛИНИ И КУПИНИ Како су Нешковићи створили успешан посао

Некада давно једва су састављали крај са крајем, јер је Данко радио у општини као чиновник, а Снежана започела са узгојем пилића.

- У овчијој штали од 25 квадрата почела сам производњу пилића. Кренула сам са 100 комада. Данко је радио у Бајиној Башти и по завршетку радног времена одмах јурио у Бесеровину на имање - каже за Рину ова вредна жена. 

Уз пуно рада и труда, додаје успели су да дођу до фарме која је бројала 2.000 пилића и посао је тада кренуо добро.

Тада су се стекли услови за проширење породице, па је овај брачни пар добио две златне кћеркице. Радило се и живело, али када је с доласком већих маркета у Бајину Башту опала потражња за њиховим домаћим пилићима, Нешковићи су се окренули узгоју малине, и то оне органске, која има већу цену.

- Купили смо хектар плаца на идеалних 500 метара надморске висине и на њему посадили 56 ари малине. Све нас је коштало око 23.000 евра, с тим што је земља у том трошковнику била најјефтинија. Довели смо воду, струју, увели наводњавање кап по кап, набавили сертификоване саднице  - додаје Снежана. 

Први род донела им је 2017. година, када су убрали 12 тона. Наредни им је донео 14 тона приноса. 

Када су одлучили да се упусте у пољопривреду, нису ни слутили да ће их судбина довести на место које је историјски повезано с њеном породицом.

- Сасвим случајно смо тражили земљиште за узгој малина и купина и наишли на ову парцелу. Касније смо сазнали да је баш овде рођена моја прабака. Прво смо купили хектар земље, а потом још хектар и по. Почели смо с малином, а убрзо смо засадили и 2.650 садница купине - каже Снежана.

Њихова одлука да напусте град није била тренутна, али им је боравак у природи постао начин живота.

- Град нас гуши, а овде пунимо батерије. Природа нам прија и осећамо се испуњено. На имању је под малином нешто мање од хектара, док је хектар и по под купином сорте Triple Crown. Што се тиче малине, узгајамо виламет. Климатски услови су изузетно повољни, јер се имање налази изнад Дрине, где нема магле, а ветрови обезбеђују стално струјање ваздуха - додаје Снежана.

Сезона рада на имању траје током целе године. Посла у воћњаку има увек, осим када је снег.

Главна домаћица каже да је купина једноставнија за узгој у односу на малину, па супруг и она сами доведу засад до бербе. Када је реч о радној снази, ангажују десетак сезонских радника, од којих су неки из околине, док већина долази са југа Србије.

- Организујемо се са пријатељима и родбином који такође имају засаде малине, па заједнички обезбеђујемо раднике. Наше воће је органског порекла, а пласман за сада није проблем. Сарађујемо са хладњачом из Ужица. Ипак, размишљамо о могућности прераде, али ћемо сачекати одговарајуће субвенције - додаје Снежана.

Када су у питању подстицаји, користили су повраћај средстава за куповину пољопривредне опреме.

- Добили смо субвенције за фрезу, прскалицу, таруп, електричне маказе и чак акумулаторску мотику, која је иначе виноградарска опрема. Откад смо је набавили, знатно нам је олакшала рад - кажу Нешковићи.

Ова прича показује да спој љубави према природи и предузетничког духа може донети не само миран живот већ и стабилан извор прихода.