BOGDANOVI U ĐURĐEVU ODRŽAVAJU TRADICIJU ORGANSKE PROIZVODNJE Nije im potrebna hemija u pšenici, pasulju i lešnicima
Sima Bogdanov iz Đurđeva u opštini Žabalj organskom proizvodnjom počeo se baviti pre desetak godina i sve do nedavno bio je jedini proizvođač zdrave hrane u žabaljskoj opštini.
Posao je sa suprugom Jelenom pokrenuo zahvaljujući njegovom ocu, koji je kao paor izbegavao da koristi hemijska sredstva u suvom ratarenju. Tako je uz njega stekao otpor prema hemijskim preparatima i počeo da se bavim organskom proizvodnjom pšenice, kukuruza, pasulja i lešnika na oko sedam jutara.
Za Dnevnik Sima Bogdanov kaže da od lešnika ima najveću zaradu, da je gazdinstvo prepoznatljivo po lešnicima jer već dve decenije ima voćnjak lešnika. Prošle godine loše su rodili, ali je pretprošle rod bio odličan. Ali nije previše zadovoljan cenom. - U velikim trgovinskim lancima pečeni organski lešnici koštaju 4.000 dinara dok ih na pijaci zdrave hrane prodajem upola cene, a nepečene za 1.600 dinara kilogram.
Treba im freza
Poljoprivredno gazdinstvo bračnog para Bogdanov pre desetak godina dobilo je podsticaj za tifone za navodnjavanje, a ove godine konkurisali bi za frezu, ukoliko od brojnih obaveza budu mogli da prate konkurse.
- Sinovi nam ponekad, ako su rasopoloženi, pogledaju po nešto na sajtovima za podsticaje, jer mi krckamo lešnike i ne uspevamo da otvorimo kompjuter - kažu Bogdanovi.
Napominju da su zadovoljni podsticajima, koje država daje za organsku proizvodnju - 63.000 dinara po hektaru. Smatraju da je to dovoljno da se pokriju razlike u prinosima između konvencionalne i organske proizvodnje. Novac za 2024. godinu nisu još dobili, ali imaju razumevanje, jer je konkurs objavljen tek u oktobru, a ranijih godina bio je u junu.
Pšenicu je, kaže, posejao relativno kasno, tek u novembru, ali je zadovoljan jer je sva nikla i, ako bude bilo još i snega koji bi se zadržao, mogao bi da bude dobar prinos.
Pšenica dospeva kada i ona iz konvencionalne proizvodnje i po jutru može da je bude najviše tri tone. U pogledu cene nema razlike između konvencionalne i organske pšenice jer nemamo uređeno tržište organske proizvodnje, dok s druge strane, gazdinstva pšenicu ne seju na velikim površinama pa ne mogu kupcima da ponude veće količine. Zato pšenicom hrane stoku i živinu, jer je nemaju kome prodati, dok kukuruz prodajem na džakove od kuće po istoj ceni kao i kukuruz dospeo u redovnoj proizvodnji uz pomoć hemije.
Nekada je, ističe, sejao i dosta pasulja, sada na znatno manjim površinama, jer zahteva puno ručnog rada. - Sejem tri vrste pasulja, ali manje količine, imam crnog pasulja, šarenog i sumporaša, ali kod njegove proizvodnje najveći je problem korov, koji se mora samo ručno motikom uklanjati.