БОГДАНОВИ У ЂУРЂЕВУ ОДРЖАВАЈУ ТРАДИЦИЈУ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ Није им потребна хемија у пшеници, пасуљу и лешницима
Сима Богданов из Ђурђева у општини Жабаљ органском производњом почео се бавити пре десетак година и све до недавно био је једини произвођач здраве хране у жабаљској општини.
Посао је са супругом Јеленом покренуо захваљујући његовом оцу, који је као паор избегавао да користи хемијска средства у сувом ратарењу. Тако је уз њега стекао отпор према хемијским препаратима и почео да се бавим органском производњом пшенице, кукуруза, пасуља и лешника на око седам јутара.
За Дневник Сима Богданов каже да од лешника има највећу зараду, да је газдинство препознатљиво по лешницима јер већ две деценије има воћњак лешника. Прошле године лоше су родили, али је претпрошле род био одличан. Али није превише задовољан ценом. - У великим трговинским ланцима печени органски лешници коштају 4.000 динара док их на пијаци здраве хране продајем упола цене, а непечене за 1.600 динара килограм.
Треба им фреза
Пољопривредно газдинство брачног пара Богданов пре десетак година добило је подстицај за тифоне за наводњавање, а ове године конкурисали би за фрезу, уколико од бројних обавеза буду могли да прате конкурсе.
- Синови нам понекад, ако су расоположени, погледају по нешто на сајтовима за подстицаје, јер ми крцкамо лешнике и не успевамо да отворимо компјутер - кажу Богданови.
Напомињу да су задовољни подстицајима, које држава даје за органску производњу - 63.000 динара по хектару. Сматрају да је то довољно да се покрију разлике у приносима између конвенционалне и органске производње. Новац за 2024. годину нису још добили, али имају разумевање, јер је конкурс објављен тек у октобру, а ранијих година био је у јуну.
Пшеницу је, каже, посејао релативно касно, тек у новембру, али је задовољан јер је сва никла и, ако буде било још и снега који би се задржао, могао би да буде добар принос.
Пшеница доспева када и она из конвенционалне производње и по јутру може да је буде највише три тоне. У погледу цене нема разлике између конвенционалне и органске пшенице јер немамо уређено тржиште органске производње, док с друге стране, газдинства пшеницу не сеју на великим површинама па не могу купцима да понуде веће количине. Зато пшеницом хране стоку и живину, јер је немају коме продати, док кукуруз продајем на џакове од куће по истој цени као и кукуруз доспео у редовној производњи уз помоћ хемије.
Некада је, истиче, сејао и доста пасуља, сада на знатно мањим површинама, јер захтева пуно ручног рада. - Сејем три врсте пасуља, али мање количине, имам црног пасуља, шареног и сумпораша, али код његове производње највећи је проблем коров, који се мора само ручно мотиком уклањати.