U BAJMOKU ODRŽAN DAN POLJA REGENERATIVNE POLJOPRIVREDE Zemlji bolje, a ima i ćara
U bajmočkom ataru Dan polja priredio je Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, a u fokusu je bila demonstracija raznorodne mehanizacije koja se koristi u regenerativnoj i konzervacijskoj obradi zemljišta.
Paori iz cele Vojvodine, njih više od pedeset, bili su u prilici da se upoznaju sa, recimo, pravilnom primenom podrivača u tzv. konzervacijskim sistemima, a demonstriran im je i rad sejačica sa raonim i diskosnim ulagačima, odnosno setva zimske pokrovne smeše u nediranom kukuruzištu...
- Regenerativna poljoprivreda je skup poljoprivrednih praksi koji na prvo mesto stavlja zdravlje zemljišta i njegovu regeneraciju. To praktično znači da se parcela tokom proizvodnog procesa ne samo eksploatiše, nego da se istovremeno i unapređuje, a cilj je, između ostalog, prevladavanje sve ozbiljnijeg problema gubitka humusa i organske materije u zemljištu - pojašnjava za „Dnevnik“ poljoprivrednik Florian Farkaš, jedan od pionira regenerativne poljoprivrede u nas.
Ideja je da se počne sa intenzivnijom primenom tehnoloških rešenja, koja mogu da omoguće takvu proizvodnju. Pri tome nije zanemariv ni ekonomski efekat cele priče, naprotiv, s obzirom na to da ovakav pristup, osim što regeneriše zemljište, između ostalog i značajno smanjuje potrošnju energenata tokom proizvodnog ciklusa. Jer, kako ističe Farkaš, proste računice pokazuju da savremena konvencionalna proizvodnja energetski prilično neefikasna, što povlači za sobom, između ostalog, i obavezu države da subvencioniše gorivo kako cena hrane ne bi izmakla kontroli.
- Jedan od ključnih koraka u regenerativnoj poljoprivredi je da nema tzv. prethodne obrade zemljišta. Dakle, u njivu se ulazi samo zbog setve – nema dubokog oranja, tanjiranja... Takođe, u samu setvu uključujemo što više biljaka. U klasičnoj, konvencionalnoj proizvodnji na njivi imamo jednu, najviše dve biljne vrste; u regenerativnoj, kad god možemo, ubacujemo i neke pokrovne useve, pa tako na jednoj parceli možemo imati i smešu tri komponente, pa kad skinete, jedan usev, već niče nešto drugo – navodi Farkaš, inače saradnik na BioSensovom evropskom projektu Climate Smart Advisors, koji u fokusu ima upravo unapređenje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.
Saradnja nauke i prakse
Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije osnovali su Institut za razvoj i inovacije (IRI), Poljoprivredni fakultetom u Novom Sadu, oganizacija ABE (Association of Balkan Eco-Innovations) i kompanija GILAB, sve uz podršku poljoprivrednika koji već primenjuju regenerativne poljoprivredne metode u svojoj proizvodnji. „ Naša je želja da osnažimo zajednicu poljoprivrednih proizvođača, koji su prepoznali benefite regenerativne poljoprivrede”, kaže nam Maja Budimir, projekt menadžer u organizaciji Association of Balkan Eco-Innovations. „ Ali kako bi se prakse regenerativne poljoprivrede raširile, proizvođači pre svega moraju da se edukuju. Nije, naravno, lako promeniti neke ustaljene navike, tradiciju da se radi onako kako je to radio baba... Stoga, pored toga što smo pripremili priručnik za ratarstvo, uskoro će se pojaviti i za voćarstvo, a pravimo i čitavu seriju video-tutorijala, od izuzetnog su značaja praktična znanja, koja se dobijaju direktno na njivi”.
Da usmerenje ka regenerativnoj poljoprivredi ima smisla tvrdi i Teodor Baloš iz sela Torak u opštini Žitište. On je poslednje tri godine u sistemu regenerativne poljoprivrede, odnosno primenjuje tzv. stript-til tehnologiju obrade zemljište. Baloš pojašnjava da je reč je o obradi u kojoj se, bez prethodnog oranja, na njivi izvlače trake širine petnaestak santimetara, u koje se istovremeno ulaže i đubrivo. Ta operacija počinje upravo ovih dana, da bi prva sledeća bila setva, i to na proleće. Baloš ovaj način koristi u proizvodnji kukuruza, suncokreta, soje, a odličan se pokazao i kod pasulja.
- Ova godina je bila izuzetno teška za poljoprivredu, pogotovo za ratarstvo. Mi smo u Srednjem Banatu, na primer, imali izrazito malo padavina uz ekstremno visoke temperature. Međutim, pokazalo se da zemljište obrađeno strip-til načinom ima mnogo veću sposobnost da zadrži vlagu. Tako su kod mene listovi kukuruza bili zeleni i početkom avgusta, kada je on već maltene na svim ostalim poljima, rađenim konvencionalno, bio suv i spreman za berbu. To se, naravno, na kraju odrazilo i na prinos, koji je čak bio zadovoljavajući za ovakvu godinu – ističe Baloš.
Kako navodi, sa parcela obrađenih strip-til tehnologijom ovog je leta skinuto, u proseku, 300 do 400 kilograma suncokreta po hektaru više u odnosu na neki prosečan prinos kod konvencionalne proizvodnje, dok je kukuruza bilo i do 500 kilograma. Baloš, međutim, ističe da je prinos samo jedna stavka u celoj proizvodnoj matematici.
- Kod nas su troškovi drastično niži – ističe Baloš. - Samo na potrošnji godiva ukupne uštede znaju da idu i do četrdesetak litara po hektaru, što je itekako značajno sa ovom cenom energenata. Takođe trošimo i manje đubriva, pa je činjenica da i da manje zagađujemo životnu sredinu. A ne treba zanemariti ni uložen rad, naprotiv. Uostalom, jedan od ciljeva, kada sam i prelazio na regenerativnu poljoprivredu, bio je da manje vremena provedem na njivi a više u planiranju proizvodnje...
Miroslav Stajić
