"Dani polja": Hrana postaje zlato novog doba
Hrana i energenti postaju zlato novog doba, poručeno je juče sa tradicionalog Jesenjeg dana polja, upriličenog na oglednim poljima novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima kod Novog Sada.
Poljoprivreda i proizvodnja hrane zato predstavljaju najznačajniji sektor domaće privrede. U tome veliku ulogu ima upravo Institut koji je u proteklih osam i po decenija prešao dug put od Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice do vrhunske naučno-istrživačke institucije prepoznatljive van Srbije po velikom broju registrovanih sorti i hibrida, biljnih vrsta na domaćem terenu i na svetskoj agrarnoj mapi. Institut je, rečeno je, ne samo domaći brend već i globalni agrarni brend.
Prisutnima se obratio i predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor, budući da pokrajinska administaracija različitim merama podržava razvoj poljoprivrede, ali i naučne razvojne projekte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
- Institut je pravi primer dobre saradnje privrede i nauke i na najbolji način objedinjuje nova znanja, tehnologiju, obrazovanje i usluge pa je zato ustanova od nacionalog interesa – kazao je predsednik Skupštine Vojvodine Pastor. - Zapravo, nauka i privreda objedinjeni kroz praktičnu primenu predstavljaju najvrednije čime Institut može da se pohvali.
Jesenji dan polja označila je otvorenim državna sekretarka za naučni i tehnološki razvoj prof. dr. Marijana Dukić Mijatović, koja je rekla da iza svih rezultata Instituta stoje višedecenijska ulaganja u nauku, selekciju, agrotehniku i tehnologiju proizvodnje, što je posebno značajno danas kada klimatske promene menjaju ustaljen način poljoprivredne proizvodnje.
– U kojoj meri će se neka zemlja prilagoditi ovim promenama zavisi, pre svega, od naučne osnove koju razvija i savremenih naučnih trendova koje primenjuje – istakla je prof.dr Marijana Dukić Mijatović.
Jesenji dan polja bio je prilika da se još jednom čuju kakva su očekivanja stručnjaka u vezi prinosa kukuruza i soje jer su suša i visoke dnevne temerature desetkovale useve.
Po rečima dr Gorana Bekavca, nacionali prosek kukuruza će biti od 3 do 3,5 tona po hektaru. – Kiša nije popravila stanje kukuruza – naveo je Bekavac rekavši da će prinosi biti značajno niži u odnosu na višegogišnje prosek. Preporuka je ratarima za dogodine da seju rane hibride, u prvoj sedmici aprila kada je temperatura zemlje na dubini od pet do sedam santimerata deset do 12 stepeni. Kukuruz niko ne treba sejati 15. marta, ali se može u prvoj sedmici aprila sejati i mi već godinama u tom periodu imamo klimu koja pogoduje da seme položi u zemlju – kazao je Bekavac.
Kada je reč o soji, dr Vojin Đukić kaže da će kiša samo donekle popraviti stanje uljarice samo onoj koja je još zelena, ali da na tim parcelama, ipak neće biti nešto veći prinosi.
- Ima dosta njiva na kojima soje ima ispod tone po hektaru, premda ima očekivanja da ćemo soje ove godine imatu u proseku 1,8 tona po hektaru. U proteklih deset godina se pokazalo da kasnije sorte bolje uspevaju u odnosu na rane pa bi ratari trebali da slede tu praksu – kazao je Đukić, rekavši da je ova gidona baš nepovoljna za soju.
Direktor Instituta prof. dr Jegor Miladinović istakao je da se uspeh Instituta ogleda i u tome što se poljoprivrednici najviše odlučuju za domaći brend NS seme, uprkos velikoj konurenciji na tržištu. - Tim vrhunskih stučnjaka je garant kvaliteta onoga što Institut stvara, a stvara hibride, tehnologiju gajanja, radi na obrazovanju studenata i poljoprivrednih proizvođača – kazao je dr Miladinović i naveo da je zadatak da se stvaraju sorte otporne na klimatske nepogode kao što su suše i visoke dnevne temratura koje su upravo obeležile ovo leto.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo od nacionalog značaja bio je domaćin u junu 20. međunarodne konferencije o suncokretu, najveće ove vrste u svetu. Bilo je prisutno preko 450 istrživača i stručnjaka iz 30 zemalja, podsetili su juče prisutne na Jesenjem danu polja i tom prilikom izneli i podatak da je Insitut od nastanka do danas bio nosilac i učesnik u više od 170 nacionalnih projekata i u preko 80 međunarodnih. - Rezultati svih ovih projekata predstavljaju značajan doprinos svetskoj bazi naučnog znanja i unapređenju ratarskih i povrtarskih vrsta na nacionalnom i svetskom nivou.
Z. Delić