У БАЈМОКУ ОДРЖАН ДАН ПОЉА РЕГЕНЕРАТИВНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ Земљи боље, а има и ћара
У бајмочком атару Дан поља приредио је Савез за регенеративну пољопривреду Србије, а у фокусу је била демонстрација разнородне механизације која се користи у регенеративној и конзервацијској обради земљишта.
Паори из целе Војводине, њих више од педесет, били су у прилици да се упознају са, рецимо, правилном применом подривача у тзв. конзервацијским системима, а демонстриран им је и рад сејачица са раоним и дискосним улагачима, односно сетва зимске покровне смеше у недираном кукурузишту...
- Регенеративна пољопривреда је скуп пољопривредних пракси који на прво место ставља здравље земљишта и његову регенерацију. То практично значи да се парцела током производног процеса не само експлоатише, него да се истовремено и унапређује, а циљ је, између осталог, превладавање све озбиљнијег проблема губитка хумуса и органске материје у земљишту - појашњава за „Дневник“ пољопривредник Флориан Фаркаш, један од пионира регенеративне пољопривреде у нас.
Идеја је да се почне са интензивнијом применом технолошких решења, која могу да омогуће такву производњу. При томе није занемарив ни економски ефекат целе приче, напротив, с обзиром на то да овакав приступ, осим што регенерише земљиште, између осталог и значајно смањује потрошњу енергената током производног циклуса. Јер, како истиче Фаркаш, просте рачунице показују да савремена конвенционална производња енергетски прилично неефикасна, што повлачи за собом, између осталог, и обавезу државе да субвенционише гориво како цена хране не би измакла контроли.
- Један од кључних корака у регенеративној пољопривреди је да нема тзв. претходне обраде земљишта. Дакле, у њиву се улази само због сетве – нема дубоког орања, тањирања... Такође, у саму сетву укључујемо што више биљака. У класичној, конвенционалној производњи на њиви имамо једну, највише две биљне врсте; у регенеративној, кад год можемо, убацујемо и неке покровне усеве, па тако на једној парцели можемо имати и смешу три компоненте, па кад скинете, један усев, већ ниче нешто друго – наводи Фаркаш, иначе сарадник на БиоСенсовом европском пројекту Climate Smart Advisors, који у фокусу има управо унапређење квалитета пољопривредног земљишта.
Сарадња науке и праксе
Савез за регенеративну пољопривреду Србије основали су Институт за развој и иновације (ИРИ), Пољопривредни факултетом у Новом Саду, оганизација ABE (Association of Balkan Eco-Innovations) и компанијa GILAB, све уз подршку пољопривредника који већ примењују регенеративне пољопривредне методе у својој производњи. „ Наша је жеља да оснажимо заједницу пољопривредних произвођача, који су препознали бенефите регенеративне пољопривреде”, каже нам Маја Будимир, пројект менаџер у организацији Association of Balkan Eco-Innovations. „ Али како би се праксе регенеративне пољопривреде рашириле, произвођачи пре свега морају да се едукују. Није, наравно, лако променити неке устаљене навике, традицију да се ради онако како је то радио баба... Стога, поред тога што смо припремили приручник за ратарство, ускоро ће се појавити и за воћарство, а правимо и читаву серију видео-туторијала, од изузетног су значаја практична знања, која се добијају директно на њиви”.
Да усмерење ка регенеративној пољопривреди има смисла тврди и Теодор Балош из села Торак у општини Житиште. Он је последње три године у систему регенеративне пољопривреде, односно примењује тзв. стрипт-тил технологију обраде земљиште. Балош појашњава да је реч је о обради у којој се, без претходног орања, на њиви извлаче траке ширине петнаестак сантиметара, у које се истовремено улаже и ђубриво. Та операција почиње управо ових дана, да би прва следећа била сетва, и то на пролеће. Балош овај начин користи у производњи кукуруза, сунцокрета, соје, а одличан се показао и код пасуља.
- Ова година је била изузетно тешка за пољопривреду, поготово за ратарство. Ми смо у Средњем Банату, на пример, имали изразито мало падавина уз екстремно високе температуре. Међутим, показало се да земљиште обрађено стрип-тил начином има много већу способност да задржи влагу. Тако су код мене листови кукуруза били зелени и почетком августа, када је он већ малтене на свим осталим пољима, рађеним конвенционално, био сув и спреман за бербу. То се, наравно, на крају одразило и на принос, који је чак био задовољавајући за овакву годину – истиче Балош.
Како наводи, са парцела обрађених стрип-тил технологијом овог је лета скинуто, у просеку, 300 до 400 килограма сунцокрета по хектару више у односу на неки просечан принос код конвенционалне производње, док је кукуруза било и до 500 килограма. Балош, међутим, истиче да је принос само једна ставка у целој производној математици.
- Код нас су трошкови драстично нижи – истиче Балош. - Само на потрошњи годива укупне уштеде знају да иду и до четрдесетак литара по хектару, што је итекако значајно са овом ценом енергената. Такође трошимо и мање ђубрива, па је чињеница да и да мање загађујемо животну средину. А не треба занемарити ни уложен рад, напротив. Уосталом, један од циљева, када сам и прелазио на регенеративну пољопривреду, био је да мање времена проведем на њиви а више у планирању производње...
Мирослав Стајић
