RASTU CENE I STARIH I NOVIH STANOVA Kuća u Novom Sadu otišla za 543.000 evra, a vikendica u Sremskoj Kamenici za 300.000
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine iznosila je 3,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na prvo polugodište prošle godine, objavio je Republički geodetski zavod.
Prosečna cena stana u starogradnji u Srbiji u prvom polugodištu ove godine je iznosila 1.665 evra po kvadratu, što je za 12 posto više u odnosu na isti period lane, a u novogradnji 1.767 evra ili dva odsto više nego pre godinu dana, Prosečna površina stana u starogradnji u prometu bila je 52 kvadrata, a novogradnji 55 kvadrata.
Od starih stanova najviše su se prodavali dvosobni i dvoiposobni, 38 odsto, slede jednosobni i jednoiposobni – 30 odsto, trosobni i troiposobni – 11 odsto. I u novogradnji su prednjačili dvosobni i dvoiposobni stanovi – 26 odsto, slede jednosobni i jednoiposobni – 13 odsto, trosobni i troiposobni, takođe 13 odsto.
Cene kuća su imale veoma širok raspon i kretale su se od minimalnih 500 evra u više gradova u Srbiji do 3.182.000 evra u beogradskoj opštini Savski venac. Kada je Novi Sad u pitanju, najskuplja kuća je prodata za 543.000 evra, a vikendica za 300.000 evra, u katastarskoj opštini Sremska Kamenica. Cene prometovanog građevinskog zemljišta imale su širok raspon, koji je posebno izražen kod građevinskog zemljišta namenjenog za stambeno-poslovnu gradnju i kretale su se od 10 do preko 100.000 evra po aru.
U prvom polugodištu je prometovano 8.067 garaža, od čega najviše u Beogradu, 49 odsto. Cene garažnih mesta kretale su se od 400 evra u Nišu do 73.000 evra na Vračaru. Što se poslovnih prostora tiče, registrovano je 1.419 kupoprodaja, a cene su se kretale od 22 do 12.054 evra po kvadratu.
Tržište nepokretnosti pokazuje stabilnu dinamiku sa 60.154 kupoprodajna ugovora, što je neznatno povećanje (0,2 posto) u odnosu na lane. U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova, s godišnjom stopom rasta od 4,68 posto.
Najveći deo vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 1,8 milijardi evra i udelom od 54 posto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 273,8 miliona evra (8 posto), za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra (8 posto), poslovne prostore 150 miliona evra (4,5 posto), a za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona (3,5 posto).
U Beogradu na vodi kvadrat 10.350 evra
Kada je reč o najvišim cenama prometovanih nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine, najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu, na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu iznosila 1.226.888 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu, za 3.182.000 evra.
Osam odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane, pri čemu su najvećim delom kupovani stanovi. Ukupno 20 odsto prometovanih stanova kupljeno je iz kredita, što je porast u poređenju sa 18 posto prošle godine.
Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova, sa udelom od 57 posto. Beograd ima i najveće učešće u vrednosti prometovanih garaža (69 posto), poslovnih prostora (57 posto) i građevinskog zemljišta (51 posto). S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta, sa udelom od 69 posto, kao i u prometu kuća (40 posto) i vikendica (50 posto).
Najveći broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu 2024. godine dostavljenih od strane javnih beležnika jeste na području Osnovnog suda u Novom Sadu, ukupno 5.448, dok je najveći obim novčanih sredstava na području Prvog osnovnog suda u Beogradu, u iznosu od 737 miliona evra.
Segment kuća je zabeležio blago smanjenje broja ugovora (1,7 odsto), uz porast vrednosti od 6,6 posto. Najveći pad zabeležen je za poslovni prostor, sa smanjenjem broja ugovora za devet odsto i padom vrednosti prometa od 15,2 posto međugodišnje.
D .U.
