РАСТУ ЦЕНЕ И СТАРИХ И НОВИХ СТАНОВА Кућа у Новом Саду отишла за 543.000 евра, а викендица у Сремској Каменици за 300.000
Укупна вредност тржишта непокретности у Републици Србији у првом полугодишту 2024. године износила је 3,4 милијарде евра, што представља раст од 3,9 одсто у односу на прво полугодиште прошле године, објавио је Републички геодетски завод.
Просечна цена стана у староградњи у Србији у првом полугодишту ове године је износила 1.665 евра по квадрату, што је за 12 посто више у односу на исти период лане, а у новоградњи 1.767 евра или два одсто више него пре годину дана, Просечна површина стана у староградњи у промету била је 52 квадрата, а новоградњи 55 квадрата.
Од старих станова највише су се продавали двособни и двоипособни, 38 одсто, следе једнособни и једноипособни – 30 одсто, трособни и троипособни – 11 одсто. И у новоградњи су предњачили двособни и двоипособни станови – 26 одсто, следе једнособни и једноипособни – 13 одсто, трособни и троипособни, такође 13 одсто.
Цене кућа су имале веома широк распон и кретале су се од минималних 500 евра у више градова у Србији до 3.182.000 евра у београдској општини Савски венац. Када је Нови Сад у питању, најскупља кућа је продата за 543.000 евра, а викендица за 300.000 евра, у катастарској општини Сремска Каменица. Цене прометованог грађевинског земљишта имале су широк распон, који је посебно изражен код грађевинског земљишта намењеног за стамбено-пословну градњу и кретале су се од 10 до преко 100.000 евра по ару.
У првом полугодишту је прометовано 8.067 гаража, од чега највише у Београду, 49 одсто. Цене гаражних места кретале су се од 400 евра у Нишу до 73.000 евра на Врачару. Што се пословних простора тиче, регистровано је 1.419 купопродаја, а цене су се кретале од 22 до 12.054 евра по квадрату.
Тржиште непокретности показује стабилну динамику са 60.154 купопродајна уговора, што је незнатно повећање (0,2 посто) у односу на лане. У овом периоду дошло је и до наставка умереног раста цена станова, с годишњом стопом раста од 4,68 посто.
Највећи део вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 1,8 милијарди евра и уделом од 54 посто укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 273,8 милиона евра (8 посто), за грађевинско земљиште 261,5 милиона евра (8 посто), пословне просторе 150 милиона евра (4,5 посто), а за пољопривредно земљиште 117,5 милиона (3,5 посто).
У Београду на води квадрат 10.350 евра
Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Србији у првом полугодишту 2024. године, најскупљи квадрат стана продат је по цени од 10.350 евра у Београду, на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан у Београду износила 1.226.888 евра. Најскупља кућа продата је на Савском венцу, за 3.182.000 евра.
Осам одсто уговора о промету непокретности финансирано је кредитом, што је за један процентни поен више него лане, при чему су највећим делом куповани станови. Укупно 20 одсто прометованих станова купљено је из кредита, што је пораст у поређењу са 18 посто прошле године.
Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова, са уделом од 57 посто. Београд има и највеће учешће у вредности прометованих гаража (69 посто), пословних простора (57 посто) и грађевинског земљишта (51 посто). С друге стране, регион Војводине предњачи у вредности промета пољопривредног земљишта, са уделом од 69 посто, као и у промету кућа (40 посто) и викендица (50 посто).
Највећи број купопродајних уговора у првом полугодишту 2024. године достављених од стране јавних бележника јесте на подручју Основног суда у Новом Саду, укупно 5.448, док је највећи обим новчаних средстава на подручју Првог основног суда у Београду, у износу од 737 милиона евра.
Сегмент кућа је забележио благо смањење броја уговора (1,7 одсто), уз пораст вредности од 6,6 посто. Највећи пад забележен је за пословни простор, са смањењем броја уговора за девет одсто и падом вредности промета од 15,2 посто међугодишње.
Д .У.
