PROSTORIJE KOJE SE NE GREJU ZIMI PONAŠAJU SE KAO FRIŽIDER Savet stručnjaka je da OBJEKAT IMA DOBRU IZOLACIJU I UJEDNAČENU TEMPERATURU
Pred svaku zimu aktuelna tema je to kako i gde se eneregija može uštedeti i tako smanjiti troškovi na računima.
A uštedeti se može na mnogo načina - postavljanjem termoizolacije, zamenom dostajale stolarije, savremenijim sistemima za grejanje... ali, suštinski, sve se svodi na jedno - kako racionalnije trošiti. Na taj način štedi se i novac i energija, a koliko - zavisi od mnogo faktora.
Profesor Elektrotehničke škole „Nikola Tesla” u Beogradu Andrej Čoha tvrdi za „Dnevnik”, a ta tvrdnja je, kaže, proizašla iz sopstvenog iskustva, da je, ukoliko se kuća greje na drva ili ugalj, bolje da se greju sve prostorije, a ne samo ona u kojoj se boravi.
- Kada u kući ima pet/šest prostorija i zimi se greju jedna ili dve, one koje se ne greju ponašaju se kao frižider i u celoj kući je uvek hladno. Kada se isti prostor zagreva ceo, u kući je toplije, a potrošnja energenata gotovo bez razlike u odnosu na onu kada se zagrevaju samo dnevna i jedna spavaća soba. Dakle, iako se potrošnja energenata i novca bitno ne razlikuje, bitno se, u pozitivnom smislu, razlikuje temperatura u kući - kaže Čoha.
U Srbiji potrošnja energije veća nego u zemljama Evropske unije
U Srbiji se energija troši mnogo više nego u zemljama Evropske unije. Procenjuje se da je potrošnja električne energije u našoj zemlji i do tri i po puta veća od potrošnje prosečnog Evropljanina. Uz racionalno trošenje energije, ukazuju stručnjaci, čuva se sopstveni novčanik i energija za buduće generacije.
Po njegovim rečima, nakon postavljanja termoizolacija na zidove i krov, potrošnja energenata za grejanje kuće od 140 kvadratnih metara tokom grejne sezone se prepolovila.
Nakon postavljanja termoizolacije na zidove i krov potrošnja energenata za grejanje kuće od 140 kvadrata se prepolovi
- Ranije je za grejnu sezonu bilo potrebno šest tona uglja i četiri kubika drva, a potom upola manje. Naravno, u izolaciju je uloženo oko 7.000 evra i to će se, sigurno je, isplatiti za desetak godina - kaže Čoha.
On ukazuje da se troškovi mogu smanjiti i kad se govori o grejnim telima, ali i rerni, pegli, bojleru, klima uređaju, osvetljenju...
- Uštede korišćenjem led sijalica su minimalne iako je potrošnja zaista mnogo manja u odnosu na standardne sijalice, ali je zanemarljiva u odnosu na ukupnu potrošnju. Što se tiče bojlera u kupatilu, način korišćenja u velikoj meri zavisi od broja članova domaćinstva, odnosno potrošnje vode. Ukoliko u domaćistvu žive jedna ili dve osobe, potrošnja je mala i tada bojler treba paliti u skladu s potrebama. U višečlanim domaćinstavima gde je potošnja vode velika, bolje je da bojler radi stalno, uz to da termostat bude podešen na 60 odsto, a ne na maksimum jer se tako voda zapravo dogreva, a ne zagreva, pa se troši i manje struje. Pored toga, drastično je manja pojava kamenca, što produžava vek trajanja bojlera, a time čuva novčanik - ukazuje Čoha.
Naš sagovornik kaže i da se pravilnom upotrebnom klima uređaja takođe pozitivno utiče na potrošnju struje i kućni budžet.
- Mnogo je građana koji prilikom korišćenja klima uređaja ovaj aparat koriste pogrešno i to tako što temperaturu hlađenja podese i do dvadesetak stepeni niže od spoljne, što negativno utiče na trajanje aparata. Savremeni klima uređaji imaju opciju koja automatski meri temperaturu, podešava je na oko desetak stepeni niže od spoljne, a potom lagano spušta. Na taj način klima uređaj se racionalno koristi i ne radi sve vreme istom snagom i duže traje - kaže Čoha.
D. Mlađenović