ПРОСТОРИЈЕ КОЈЕ СЕ НЕ ГРЕЈУ ЗИМИ ПОНАШАЈУ СЕ КАО ФРИЖИДЕР Савет стручњака је да ОБЈЕКАТ ИМА ДОБРУ ИЗОЛАЦИЈУ И УЈЕДНАЧЕНУ ТЕМПЕРАТУРУ
Пред сваку зиму актуелна тема је то како и где се енерегија може уштедети и тако смањити трошкови на рачунима.
А уштедети се може на много начина - постављањем термоизолације, заменом достајале столарије, савременијим системима за грејање... али, суштински, све се своди на једно - како рационалније трошити. На тај начин штеди се и новац и енергија, а колико - зависи од много фактора.
Професор Електротехничке школе „Никола Тесла” у Београду Андреј Чоха тврди за „Дневник”, а та тврдња је, каже, произашла из сопственог искуства, да је, уколико се кућа греје на дрва или угаљ, боље да се греју све просторије, а не само она у којој се борави.
- Када у кући има пет/шест просторија и зими се греју једна или две, оне које се не греју понашају се као фрижидер и у целој кући је увек хладно. Када се исти простор загрева цео, у кући је топлије, а потрошња енергената готово без разлике у односу на ону када се загревају само дневна и једна спаваћа соба. Дакле, иако се потрошња енергената и новца битно не разликује, битно се, у позитивном смислу, разликује температура у кући - каже Чоха.
У Србији потрошња енергијe већа него у земљама Европске уније
У Србији се енергија троши много више него у земљама Европске уније. Процењује се да је потрошња електричне енергије у нашој земљи и до три и по пута већа од потрошње просечног Европљанина. Уз рационално трошење енергије, указују стручњаци, чува се сопствени новчаник и енергија за будуће генерације.
По његовим речима, након постављања термоизолација на зидове и кров, потрошња енергената за грејање куће од 140 квадратних метара током грејне сезоне се преполовила.
Након постављања термоизолације на зидове и кров потрошња енергената за грејање куће од 140 квадрата се преполови
- Раније је за грејну сезону било потребно шест тона угља и четири кубика дрва, а потом упола мање. Наравно, у изолацију је уложено око 7.000 евра и то ће се, сигурно је, исплатити за десетак година - каже Чоха.
Он указује да се трошкови могу смањити и кад се говори о грејним телима, али и рерни, пегли, бојлеру, клима уређају, осветљењу...
- Уштеде коришћењем лед сијалица су минималне иако је потрошња заиста много мања у односу на стандардне сијалице, али је занемарљива у односу на укупну потрошњу. Што се тиче бојлера у купатилу, начин коришћења у великој мери зависи од броја чланова домаћинства, односно потрошње воде. Уколико у домаћиству живе једна или две особе, потрошња је мала и тада бојлер треба палити у складу с потребама. У вишечланим домаћинставима где је потошња воде велика, боље је да бојлер ради стално, уз то да термостат буде подешен на 60 одсто, а не на максимум јер се тако вода заправо догрева, а не загрева, па се троши и мање струје. Поред тога, драстично је мања појава каменца, што продужава век трајања бојлера, а тиме чува новчаник - указује Чоха.
Наш саговорник каже и да се правилном употребном клима уређаја такође позитивно утиче на потрошњу струје и кућни буџет.
- Много је грађана који приликом коришћења клима уређаја овај апарат користе погрешно и то тако што температуру хлађења подесе и до двадесетак степени ниже од спољне, што негативно утиче на трајање апарата. Савремени клима уређаји имају опцију која аутоматски мери температуру, подешава је на око десетак степени ниже од спољне, а потом лагано спушта. На тај начин клима уређај се рационално користи и не ради све време истом снагом и дуже траје - каже Чоха.
Д. Млађеновић