DRAGOLJUB ZBILJIĆ, VLASNIK MANEKS GRUPE I PREDSEDNIK KOMPANIJE ENERGOTEHNIKA JUŽNA BAČKA Ljudi su naš najveći kapital
Iako je do kraja godine ostalo još skoro mesec dana, u kompaniji Energotehnika Južna Bačka su već sada sigurni da je godina na izmaku, uprkos svim izazovima sa kojima se susreće kompletan energetski sektor, izuzetno uspešna, a prvi čovek EJB-a, Dragoljub Zbiljić kaže da ovogodišnji poslovni uspeh najbolje opisuje jedna stara poslovica: „Kako si posejao, tako ćeš i žnjeti”.
- Mi smo, još 2022. godine, metaforički rečeno, ‘posejali’, a ove godine smo počeli i da žanjemo. Za EJB ovo je istorijska godina sa ostvarenim prihodom od 360 miliona evra i ozbiljnom neto dobiti. Naravno, preciznije pokazatelje imaćemo nakon revizorskog izveštaja. Na bazi ovih rezultata sa sigurnošću mogu da poručim, svaka naredna godina biće još bolja- kaže Dragoljub Zbiljić za „Dnevnik”.
Koliko je odluka o strateškom partnerstvu, odnosno ulasku u akviziciju, sa mađarskom energetskom kompanijom MVM doprinela ovakvim rezultatima?
- Kada smo 2022. godine sa mađaraskom energetskom kompanijom MVM Group (Magyar Villamos Művek) ušli u akviziciju i kada su oni postali suvlasnici 33,4 odsto naše firme, imao sam utisak da naš privredni ambijent, u širem smislu, nije u potpunosti shvatio šta se dešava, a desilo se to da jedan energetski gigant i druga po veličini energetska kompanija u Evropi, ulazi u suvlasništvo jedne srpske kompanije. To je ustvari bio jedan pozitivan zemljotres za našu struku. Dovoljno je samo reći da MVM kompanija kontinuirano jača svoj uticaj u Evropi, da ostvaruje godišnju neto dobit veću od milijardu evra i da deluje kao najveći centar za energetsko znanje pokrivajući sve segmente energetskog sektora. Ta akvizicija u kombinaciji sa strateškim partnerstvom, označila je novu epohu razvoja Energotehnike Južna Bačka, predstavljajući sjajnu platformu za brzo širenje poslovanja, usvajanje novih tehnologija i podizanje svih kompanijskih performansi na još viši nivo. Poznato je da projekti koje realizuje EJB transformišu energetski pejzaž Srbije.
Posebno smo ponosni na saradnju sa srednjom Elektrotehničkom školom i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu. Za školovane i ambiciozne mlade ljude EJB predstavlja veliki izazov, a naša su im vrata otvorena
Šta biste posebno izdvojili?
- Veliki je broj kapitalnih energetskih projekata na koje smo svi u EJB izuzetno ponosni, ali ovoga puta bih izdvojio projekat zamene električnih brojila na teritoriji Srbije. Zamenili smo ukupno 522.000 brojila, što je svojevrstan Ginisov rekord. Vrednost projekta iznosila je oko 120 miliona evra. Nikada ne propuštam priliku da se javno zahvalim proizvođačima električnih brojila koji su radili i prekovremeno i u tri smene, kako bi naše ekipe, efikasno i u planiranom roku završile posao na terenu. Ovaj projekat je bio jedan od najzahtevnijih, a njegova uspešna realizacija predstavlja značajan korak napred u modernizaciji i postizanju efiksanosti elektroenergetskog sistema Srbije. To je bio izazovan projekat, ali ne i najveći. Najveći nam predstoji, a to je ‘Ekspo 2027’, odnosno izgradnja toplane, kogenertativnog postrojenja, ali i fabrike leda što je potpuno novo u Srbiji. Mi imamo iskustvo i dovoljno stručnih ljudi da to iznesemo i siguran sam da ćemo uspeti da ispoštujemo rokove. Jedan od kompleksnijih zadataka u ovom velikom projektu odnosiće se na postizanje sinhronizovanosti sa ostalim izvođačima, a njih će s obzirom na veličinu projekta, biti značajan broj.
Ključ je u disciplini i dobroj organizaciji
- Ja kažnjavam radnike koji rade prekovremeno i mislim da sam po tome jedinstven u Srbiji. Kada prođete pored firme u četiri i petnaest, videćete da osim portira i radnika obezbeđenja, nema više nikoga, a tako je i subotom i nedeljom. Jedino kada imamo neku ekstremno vremenski zahtevnu situaciju, što se dešava jednom ili dva puta godišnje, radi se prekovremeno. Firma može da raste na način da budemo disciplinovani i u okviru osmočasovnog radnog vremena završimo ono što treba da uradimo. Ključ je u disciplini i dobroj organizaciji. Zaposleni moraju da imaju vreme za sebe i porodicu, a ne samo da žive kompanijski život. Takav koncept primenjujem više od deset godina i on daje odlične rezultate. Ovde ste mogli da čujete muziku kroz hodnike, osetite pozitivnu energiju i vidite nasmejane mlade ljude. Prosečna starost zaposlenih je oko 36 godina. Oni su ovde samo zbog svojih kvaliteta, sposobnosti i znanja. Nema privilegija i nepotizma. A što se tiče samog menadžmenta kompanije, ti ljudi su bili tu i pre deset godina, sada su ovde i sigurno će biti tu i u narednih deset godina. Kada neko, u profesionalnom smislu, raste zajedno sa kompanijom i ponosi se što je ovde doživljavajući kompanijski uspeh kao lično postignuće, onda je sasvim realno očekivati da će Energotehnika Južna Bačka i u narednim godinama ostvarivati velike uspehe, jer ljudi su naš najveći kapital.
Vaše sagledavanje značaja jednog od najvažnijih projekata u sferi energetike, u kojem učestvuje EJB a koji se odnosi na izgradnju šest solarnih elektrana u Srbiji?
- Kao Srbin i patriota, moram da čestitam državi na ovakvom ugovoru, koji je odličan pored ostalog i zbog toga što, kada se sve završi, imovina ostaje u vlasništvu Srbije. Dakle, ne radi se o tome da će strani partner doći, napraviti nešto i eksploatisati, već će EPS, kada se projekat završi, preuzeti elektrane na upravljanje, a država Srbija i elektroprivreda kroz višedecenijski ugovor, će to vraćati svojim radom. Elektroprivreda Srbije će nakon završetka tog projekta kapitalno ojačati. Solarne elektrane će praktično biti zamena za termoelektrane koje neće moći da se koriste nakon 2052. godine, kada na snagu stupa zabrana, u skladu sa ciljevima EU za postizanje klimatske neutralnosti. Projekat je zahtevan, potvrđeno je šest lokacija na kojima će se raditi, traže se i dodatne lokacije. Međudržavni sporazum je napravljen, finansiranje je obezbeđeno, radi se užurbano i mi smo zaista ponosni što smo, zajedno sa Milenijum timom, deo tog projekta. Da bismo, kao država, ispunili zacrtane ciljeve i pristupili EU, energetska tranzicija mora da se sprovede, a zelena energija je ključ u svemu tome. Broj stručnih kadrova za takve poduhvate u Srbiji je mali, ali na sreću, oni se nalaze upravo u ovoj kompaniji. Tu vidim potvrdu činjenice da imamo kapacitet da menjamo energetsko lice Srbije.
Zamenili smo ukupno 522.000 brojila, što je svojevrstan Ginisov rekord
U razgovorima s vašim saradnicima čuli smo i posebno upečatljivu rečenicu: „Ovo može samo Energotehnika Južna Bačka.” Koliko je teško nositi se sa očekivanjima i odgovornošću koja dolazi sa takvom reputacijom?
- Naučili smo da živimo sa time da smo broj jedan. To jeste lepo, ali nije jednostavno, jer treba umeti nositi tu veličinu sa svim odgovornostima i izazovima koje ona podrazumeva. Ponosnim me čini i činjenica da Energotehnika otvara nove mogućnosti i za veliki broj manjih srpskih kompanija, naših podizvođača. Raduje me što rastemo zajedno sa našim partnerima. Pri tome ne mislim samo na brojeve, istorijsku neto dobiti i promet, nego i na ugovorene projekte koji su garant za budućnost. Mi smo kao kompanija potpuno spremni za sve energetske izazove na prostoru Balkana, a što se tiče energetskih radova na srednjem i visokom naponu, sigurno nam nema premca. Izgradili smo ime koje uliva poverenje i stranih investitora i svih ostalih partnera na projektima koje realizujemo. Da, mi smo Energotehnika Južna Bačka i svesni smo svoje reputacije lidera u energetskom sesktoru.
Mi smo kao kompanija potpuno spremni za sve energetske izazove na prostoru Balkana, a što se tiče energetskih radova na srednjem i visokom naponu, sigurno nam nema premca
Kako ocenjujete makroekonomski ambijent u kojem posluje Energotehnika Južna Bačka?
- Poslednjih 12 godina našom državom upravljaju promenadžerske vlade spremne da donose teške odluke. Te odluke otvaraju puteve za investicije i napredak. Zato imamo rast BDP-a od 3,9 procenata ove godine, što je neverovatno s obzirom na rat u Ukrajini i sva dešavanja u okruženju. Javno apelujem da Vlada Srbije nastavi sa hrabrim odlukama. Da li je bilo pogrešnih odluka? Jeste. Da li će ih biti? Sigurno hoće. Ali najgore je ne donositi odluke, jer tada privreda zaostaje i usporava. Da bismo se prilagodili zahtevima za ulazak u EU, moramo ispuniti određene uslove. Energetika je najveća oblast gde imamo priliku za napredak i obavezu da te tačke ispunimo. Mi smo kao kompanija apsolutno spremni da realizujemo projekte koji vode ka isunjenju tog važnog cilja. Potpuna energetska tranzicija Srbije, trebalo bi da se završi do 2030. godine. Do tada bi trebalo da bude izgrađen i dalekovod od 400 kilovata prema Budimpešti. Taj poduhvat daće veliki doprinos povećanju energetske sigurnosti naše zemlje. Kada se za šest godina bude upoređivalo stanje iz 2012. sa onim iz 2030. godine, biće neverovatno šta je sve urađeno.
Da bismo, kao država, ispunili zacrtane ciljeve i pristupili EU, energetska tranzicija mora da se sprovede, a zelena energija je ključ u svemu tome
Kako se dolazi do kvalitetnih i stručnih kadrova i da li EJB ima kapacitet za međunarodnu tržišnu utakmicu?
- Mi smo kao kompanija sa svim svojim referencama i ljudima apsolutno spremni za inostrano tržište. To se već sada zna na tim tržištima. Sve što smo radili ovde, bićemo spremni da uradimo bilo gde drugde. Nadamo se i miru u svetu uskoro, pa i obnovi onoga što je uništeno, u čemu smo takođe spremni da participiramo. Kada je reč o regrutovanju kadrova, posebno smo ponosni na saradnju sa srednjom Elektrotehničkom školom i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu. Za školovane i ambiciozne mlade ljude EJB predstavlja veliki izazov, a naša su im vrata otvorena. Ne bojimo se posla, biće ga. Jedino želim da moji ljudi budu i dalje ovako motivisani, stručni i spremni za sve izazove.
S. Aničić Ilić