Сремчеви попови у веселој опери
Праизведбом комичне опере “Поп Ћира и поп Спира”, коју је по чувеном делу Стевана Сремца компоновао Дејан Деспић, Српско народно позориште обележиће свој дан 28. марта, уз већ традиционалну свечану академију и уручење годишњих признања тог дана.
– О могућности извођења овог дела дуже се говорило, и када су се коначно створили сви услови, пре више месеци почео је мукотрпан рад на представи “Поп Ћира и поп Спира”, који је сад у финишу. Опера СНП-а ће се уписати у историју праизведбом овог дела нашег највећег савременог композитора и педагога Дејана Деспића - истакао је на конференцији за новинаре директор Опере нашег најстаријег професионалног театра Александар Станков, додајући да ће тиме бити поклоњено публици нешто сасвим ново, што ће уједно обогатити репертоар ове куће.
Ово дело ће, по речима диригенткиње Жељке Милановић, бити прекретница у садашњем репертоару, због тога што савремена дела, која настају последњих деценија, намећу нову врсту сценског искуства и сценског интерпретатора.
– Музички интерпретатори морају да буду високо професионално обучени, вишеструко школовани за овакву врсту захтева какве намеће партитура Дејана Деспића. Оперска естетика се мењала и са свим новим променама намеће се интерпретатор, који је вишеструко способан за многе задатке - приметила је Жељка Милановић додајући да, пре свега, у музичком смислу мора да буде изузетно добро образован и припремљен, а уз то и само позориште мора бити технички добро опремљено.
Управо стилом који је наметнуо композитор Деспић ово дело, по речима Жељке Милановић, мало одскаче од редовног оперског репертоара.
– Мислим да је ово дело показало свима колико опера може да буде нова, интересантна, буде на путу развоја, значи нешто у култури као новина, пут којим може да се крене даље, и не буде музеј старих дела, већ терен за истраживање. Ова партитура је мени пружила веома много слојева које смо заједно откривали, солисти, оркестар, хор, ауторска екипа и ја – навела је Жељка Милановић, додајући и да због тога, као и либрета који је духовит, и литерарног предлошка који је сјајан, ово дело свима пружа много тога.
Традиционална годишња признања на свечаности 28. марта добиће, како је најавио управник СНП -а Зоран Ђерић, композитор Дејан Деспић коме је додељена Златна медаља “Јован Ђорђевић”, као и некадашњи управник СНП -а Душан Белић, такође и Народно позориште из Београда. Сребрне медаље, по речима Ђерића, додељене су Музичкој омладини Новог Сада и Војвођанском симфонијском оркестру. Поред тога, на свечаности ће бити уручено још 16 годишњих награда и 20 похвала.
Редитељка Ивана Драгутиновић Маричић из Народног позоришта у Београду, која први пут ради у СНП -у, указала је на то да овакво дело не може да се ради на класичан начин, јер не трпи класичан приступ оперској режији. Стога су у овој представи, како је навела, коришћени елементи цртаног филма, слепстика, и разних других позоришних облика који су унети у причу. Она је напоменула и да су имали велику помоћ у Ивану Клеменцу, који је радио на сценском покрету. Редитељски концепт ове представе је заправо замисао Дејана Миладиновића, који је са Весном Миладиновић написао и предложак за либрето, подсетила је Ивана Драгутиновић Маричић, и додала да га је, након што је он летос преминуо, на позив из СНП -а преузела, прихватила и наставила да га разрађује.
Дејан Деспић је користио и интермеца, напоменула је Жељка Милановић, уз чисто инструменталне делове, да прикаже лепоту свог звучног света. Хор има и улогу најављивача сваке поједине сцене, ту и тамо је, као је речено, директан учесник радње, а чак 14 улога је поверено оперским солистима . Већина протагониста у главним улогама истакла је значај ове праизведбе, како за само позориште, тако и за њих саме, будући да су се суочили с врло комплексним делом. Како је објаснила Марина Павловић Бараћ, која игра Персу, учење овог дела је било велики изазов, сви су се борили за сваку ноту, и истрајавали у томе.
У улогама су: Саша Петровић / Саша Штулић (Поп Ћира), Марина Павловић Бараћ / Виолета Срећковић (Перса), Данијела Јовановић / Лаура Павловић / Памела Киш Игњатов (Меланија), Бранислав Цвијић (Пера), Небојша Бабић / Горан Крнета (Поп Спира), Верица Пејић (Сида), Јелена Кончар / Вишња Попов (Јула), Васа Стајкић / Бранислав Станков (Шаца), Дарија Олајош Чизмић / Весна Аћимовић (Фрау Габријела), као и Марија Цвијић / Маја Андрић, Ана Бајић, Игор Ксионжик / Љубомир Поповић, Милош Милојевић, Жељко Р. Андрић, Никола Баста, и Марта Јакобац Морар.
Сценограф је Владимир Савић, а костимограф је Сенка Раносављевић. Хор је припремила Весна Кесић Крсмановић.
Н. Пејчић