"ШЕСТОРО ПРОТИВ ТУРСКЕ" У ПРИШТИНИ Страх (ни)је победио

"Шесторо против Турске" Јетона Незираја, у режији Бљерте Незирај, Позоришта "Ћендра мултимедиа" из Приштине, је прича о храбрости. О људима у невољи о којима се, осим што често служе као клик бејтови, углавном ћути. А 2018. на Косову је ухапшено шест људи који су испоручени Турској, због наводне припадности покрету Фетулаха Гулена, оптуженог да је 2016. изазвао пуч против Ердогановог режима. Што је најважније, "Шесторо против Турске" је прича о борби за власт, односима моћи, злоупотреби положаја, крхкости демократије која још од старе Грчке запада у ћорсокаке олигархије и аутократије. Отуд наслов којим се парафразира Есхилова драма "Седморица против Тебе".
Јетон Незирај написао је надахнут, сатиричан комад у којем у три чина - "Фрагменти живота у Истанбулу", "Фрагменти неуспелог пуча", "Фрагменти историје претходно договореног киднаповања" - описује позадину и само дешавање око изручења турских држављана са Косова, посматрајући их као невине и неправично ухапшене. Јетон користи опробани метод у којем уметник има права да стварне ликове назива измишљеним, иако је свака сличност са њима намерна, у смислу провокације карактеристичне за савремени политички театар. Употреба ликова као што су Карађоз и Хаџиват за које легенда каже да су погубљени вољом султана, да би постали заштитни знак турског позоришта сенки, иницира тумачење да је народни дух непобедив, да је уметност виша стварност од воље владара, или богова, у случају Грчке приче о Теби. 
Посебан ниво привлачности, па чак и апсурдности целог прогона наводних терориста, јесте то што је њихова чланица и мачка Зоја, која на посебан начин доживљава и представља свет људи. Посебно је емотиван њен однос са Емел, девојчицом чији је отац, наставник хемије, један од ухапшених и изручених.
По цену сасвим извесне немогућности праћења јединственог наратива, рафалних и константних измена сцена у којима глумци стално мењају поставку радње, Бљерта Незирај постиже још већи ниво сатире и апсурда у представи. Појачава осећај изгубљености кад су у питању појединци у хаосима појединих политичких збивања. 
Режија још фрагментарнија од текста, чини представу испуцалом по шавовима. Хоћу рећи живописном и креативно лудом на начин да је њена естетика осим луткарском (што иначе сјајним глумцима задаје још један ниво ангажмана), веома блиска позоришту игре и покрета (кореографија Ђерђ Превази). Костимограф Благој Мицевски креирао је подједнако "лудачке" костиме који од ликова, односно представљених људи час прави балоне, час рибе. У једном тренутку маске Ердогана и Гулена се умножавају у маске Трампа, Путина, Нетанјахуа, Орбана, "замагљујући" колико лако људи могу да потпадну под "наше и њихове". 
Можда и кључна сцена ипак је она дописана. Живот режира. Наиме, како сцена гласи у документаристичком маниру глумаца а ла Фрљић/ Урбан, за потребе представе аудицијом је ангажована неколицина турских глумаца, који су листом изашли из поделе. Не одмах. Излазили су један по један. Грађанска храброст је ретка данас и утолико важнији тек покоји говор (уметничке) слободе. Страх побеђује!? 
Игор Бурић