Пер.арт у новосадској гимназији Лаза Костић

Фокус представе је на историји немачке плесне сцене и на радовима који су настали током 20. века, а снажно су утицали на свет плеса. Тема представе су кореографије “Хексентанц” Мери Вигман из 1926, “Kontakthof” Пине Бауш из 1978. и “Селфанфинишд” Гзавијеа Ле Рое из 1998, које су промениле само схватање плеса, кореографије и плесног тела, револуционарно одступивши од плесних норми свог времена.

- У овом раду највише нас је занимало управо разматрање процеса нормативизације у плесу, али и у друштву у којем живимо. Оно што смо видели као велики потенцијал за преиспитивање позиције особа са инвалидитетом у плесу, јесте начин на који се све три кореографије баве питањем Другог и страног, односа појединца и друштва и питањем идентитета. Као група уметника са и без инвалидитета, желели смо да реактуализујемо ова питања и тако интервенишемо у савремену плесну сцену данас, нудећи могућност уметницима са инвалидитетом да се на њој појаве као субјекти и актери савременог плеса - пише у најави догађаја.

Концепт и уметничко вођство представе “Dis_Sylphide” је дело Саше Асентића. Уметничку сарадњу и кореографију радили су Александер Акоур и Оливера Ковачевић Црњански. Извођачи су: Наталија Владисављевић, Јелена Стефановска, Снежана Булатовић, Далибор Шандор, Марко Башица, Фросина Димовска, Дуња Црњански, Александер Акоур, Оливера Ковачевић Црњански и Саша Асентић. Песме у представи су ауторска дела Наталије Владисављевић. Драматуршки консултант био је Марсел Бигел, уметничка асистенткиња Фросина Димовска, сарадница за костимографију Марина Сремац.

И. Бурић